Aloizije Stepinac
Od proleća 1942. je trajala jedna od najvećih humanitarnih akcija na tlu Jugoslavije i Evrope, akcija spašavanja srpske dece iz logora NDH na čijem čelu je bila Diana Budisavljević. Nesebičnim radom ove hrabre žene, njene porodice i kruga prijatelja, službenika Ministarstva udružbe (socijalnog staranja), Hrvatskog crvenog križa (krsta) i nekoliko desetina hrabrih žena i muškaraca, od sigurne smrti u ustaškim logorima spašeno je više hiljada srpske dece.
Akcija je mogla da se organizuje zahvaljujući njenoj inicijativi i požrtvovanju, svakako njenom austrijskom poreklu i društvenom položaju (bila je supruga dr. Julija Budisavljevića), ali i pomoći nemačkih predstavnika u NDH. [i]
Od samih početaka svoje akcije, Diana Budisavljević je pokušala da se u nju uključi nadbiskup Stepinac. Međutim, prvi kontakti su bili obeshrabrujući i tako je ostalo još dugo. Prilikom prvog razgovora sa nadbiskupom 3. decembra 1941 on joj je rekao da ”nema nikakvog utjecaja na vladu”; bio je spreman da se zauzme, ali je znao da ”ne može ništa postići”.[ii]
I prilikom druge audijencije, 26. maja 1942, nadbiskup je bio uzdržan i ponovio je da nema nikakav uticaj na vladu što je ilustrovao neuspelom intervencijom za stan jedne Jevrejke.
Gospođa Budisavljević je očigledno bila ogorčena takvim stavom: ”Kažem da sam došla tražiti da spasi jedan narod, a on mi priča o nekom stanu”.
Kada je nadbiskup za sve okrivio Hitlera, ona ga je podsetila da se nemački biskupi jako zauzimaju za svoje vernike i suprotstavljaju Hitleru i da su mnogi progonjeni pravoslavci prešli na katoličku veru, tako da je njegova dužnost da se zauzme za njih.
Treba primetiti da nadbiskup Stepinac u svom izveštaju Državnom sekretarijatu Svete Stolice o pomoći Srbima i Jevrejima upućenom 24. maja 1943. nije pominjao veliku akciju spašavanja srpske dece iz logora i ulogu Karitasa u njoj, kao ni sopstvenu ulogu
Izgleda da su ove reči delovale na nadbiskupa tako da je on obećao da će se zauzeti, ali gospođa Budisavljević nije verovala u to.[iii]
Jedini rezultat audijencije kod nadbiskupa je, po svemu sudeći, bilo pomenuto pismo Paveliću upućeno istog dana u kojem se založio za humanost prema deci sa Korduna.
Pokazalo se da je gospođa Budisavljević bila u pravu kada je sumnjala u angažovanje nadbiskupa. Na novom prijemu, 28. maja 1942. Stepinac je obećao da će sa Ministrom udružbe učiniti sve za spas deportovane dece i da će sve svoje organizacije staviti na raspolaganje.
Prema svedočenju Diane Budisavljević, to se nije ostvarilo, ali se ona nije obeshrabrila. Pozivajući se na obećanja nadbiskupa, Diana Budisavljević je 23. avgusta 1942. uspostavila saradnju sa direktorom Karitasa Nadbiskupije zagrebačke Stjepanom Dumićem i Pavlom Jesihom iz Katoličke akcije, koji su se zatim izuzetno angažovali na pomoći srpskoj deci.
Pokazalo se da je to bio početak uspešne saradnje tako da je preko Karitasa ”kolonizovano” samo iz Zagreba oko 5.000 ”pravoslavne djece”[iv] spašene iz logora.
Kasnije su Akcija Diana Budisavljević i Karitas zajedno radili na pomoći hrvatskim izbeglicama i deci sa područja pod italijanskom okupacijom.
U vreme kada je akcija zbrinjavanja srpske dece iz ustaških logora najvećim delom okončana, 23. januara 1943., nadbiskup Stepinac je obećao svu pomoć Akciji Diane Budisavljević u slučaju da dođe do većih evakuacija stanovništva i dece. To je bilo vreme početka velike vojne akcije nemačkih i hrvatskih snaga protiv partizanske slobodne teritorije u Hrvatskoj i Zapadnoj Bosni kada je došlo do novih stradanja srpskog stanovništva i dece.
Od maja 1943. gospođa Budisavljević je prepise kartoteke evakuisane dece poveravala nadbiskupu na čuvanje.[v]
Treba primetiti da nadbiskup Stepinac u svom izveštaju Državnom sekretarijatu Svete Stolice o pomoći Srbima i Jevrejima upućenom 24. maja 1943. nije pominjao veliku akciju spašavanja srpske dece iz logora i ulogu Karitasa u njoj, kao ni sopstvenu ulogu.[vi]
U svakom slučaju, njegova uloga u ovoj akciji je do tada bila samo posredna čega je i on sigurno bio svestan.
I pored pomoći Akciji Diane Budisavljević, Stepinac je nerado ustupao objekte nadbiskupije za srpsku decu i nije pružao očekivanu pomoć u hrani i novcu.[vii]
Od samih početaka svoje akcije, Diana Budisavljević je pokušala da se u nju uključi nadbiskup Stepinac. Međutim, prvi kontakti su bili obeshrabrujući i tako je ostalo još dugo. Prilikom prvog razgovora sa nadbiskupom 3. decembra 1941 on joj je rekao da ”nema nikakvog utjecaja na vladu”; bio je spreman da se zauzme, ali je znao da ”ne može ništa postići”
Svoj stav prema vlasti NDH, ali i prema njenom represivnom delovanju, nadbiskup je sasvim jasno predstavio u pismu Državnom sekretaru Svete Stolice Maljoneu 24. maja 1943., kojem je priložen pomenuti spisak akcija pomoći Srbima i Jevrejima.
Nadbiskup je povoljno ocenio delovanje hrvatske vlade, odbacujući ”srpske optužbe” da je RKC ”odobrila i inscenirala mere protiv šizmatika”. Priznao je da je bilo okrutnosti i zločina, ali je tvrdio da su to vršili pojedinci u ime vlade, mimo autoriteta države i često protiv njenih uredbi, zbog čega su mnogi streljani.
Nadbiskup je i za te zločine imao razumevanja okrivivši za njih kolektivno same Srbe, ističući da su oni tokom dvadeset godina kršili sva prava hrvatskog naroda.
Nabrajajući dobra koja je hrvatska vlada učinila, nadbiskup je istakao zabranu abortusa i pornografskih izdanja za koje je okrivio Srbe i Jevreje, zabranu masonerije, ogorčenu borbu protiv komunizma, koji je počeo da cveta pod ”beogradskom vladom”.
Kao zasluge hrvatske (ustaške) vlade Stepinac je istakao i borbu protiv bogohuljenja, hrišćansko obrazovanje vojnika, veliku pomoć RKC, njenom sveštenstvu i ustanovama.[viii]
U takvom svom stavu nadbiskup je imao punu podršku papskog predstavnika u NDH opata Markonea, koju je on izrazio u svom pismu državnom sekretaru Maljoneu 8. maja 1943.[ix]
________________________
[i] Dnevnik Diane Budisavljević, passim; Hrvatski Crveni križ, sestri Dragici Habazin, dobrovoljnoj bolničarki Hrvatskog Crvenog križa u Zagrebu, putni nalog, Zagreb, 16. jula 1942; A.MILETIĆ, Koncentracioni logor Jasenovac. Dokumenta, knj. II, Beograd-Jasenovac, 1986 , 602. Priređivač je dokument pogrešno datovao u 1943. iako se vidi da je iz 1942. godine. Ime predsednika Hrvatskog Crvenog križa je pogrešno navedno kao Dr. Höbn umesto: Dr. Hühn. Videti i: Milan KOLJANIN, ”Akcija ‘Diana Budisaljević”, Tokovi istorije, 3, Beograd 2007, 191-207.
[ii] Dnevnik Diane Budisavljević, 20.
[iii] Isto, 54-55.
[iv] Isto, 55, 99. Kako je njena akcija bila potpuno privatnog karaktera Diana Budisavljević je sarađivala sa Karitasom, ali je nastojala da sačuva samostalnost svoje akcije; isto, 147-148, beleška od 16. novembra 1943.
[v] Isto, 117, 126.
[vi] Upravnik Karitasa Stjepan Dumić nije bio zadovoljan saradnjom sa nadbiskupom; isticao da radi dobrovoljno i da ne dopušta da mu se išta naređuje od nadbiskupa; Dnevnik Diane Budisavljević, 124, beleška od 2. marta 1943.
[vii] Decu iz rasformiranog Dečjeg doma na Tomislavovom trgu u Zagrebu Akcija Diane Budisavljević je predala Karitasu, kao i novac za njihovo izdržavanje. Karitas ih je smestio u novosnovanom domu na nadbiskupskom dobru Brestovac na Sljemenu čije zgrade je nadbiskup ustupio za dečju dom ”da izbjegne useljavanje ili konfiskaciju […]. Dom nije podupirao ni u hrani ni novčanim sredstvima”; Dnevnik Diane Budisavljević, 158-159, beleška od 21. februara 1944. Vidi i: isto, Prilog 75, 250.
[viii] ADSS, 9, 221-224.
[ix] Isto, 219-221.
(Nastavlja se).
UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.
Još tekstova ovog autora:
- Alojzije Stepinac i vlasti u NDH (8)
- Alojzije Stepinac i vlasti u NDH (7)
- Alojzije Stepinac i vlasti u NDH (6)
- Alojzije Stepinac i vlasti u NDH (5)
- Alojzije Stepinac i vlasti u NDH (3)
- Alojzije Stepinac i vlasti u NDH (2)
- Alojzije Stepinac i vlasti u NDH (1)
Leave a Reply
You must be logged in to post a comment.