Vedran Limić
– Šta sad radiš?
– Evo intenzivno razmišljam.
– O kome?
– O Lazarusu i njegovoj ženi Moniki. [Read more…]
Kako je moja kraljica abdicirala
Stop nasilju nad nasilnicima
Vedran Limić
– Ajme, majko, koju pegulu je ima ovi čovik.
– Koji to?
– Evo čitan kako su se svi raspisali o ovome bidnome čoviku šta je čapa nokaut.
– Ma čekaj malo, je li to tebi žao onog HDZ-ovog kretena? [Read more…]
U harmoniji proleterske neimaštine svi smo pivali iste pisme
Vedran Limić
Svaki kraj sedmice moje mladosti je liti mirisao skoro isto.
Petkom bi se u mom Velom Varošu dim od žara suve loze i srdela, koje su se na gradelama milovale grančicom ružmarina i maslinovin uljen, tukli za pobjednika najlipšeg vonja. U tu trku parfuma se ubacivala i bukara domaćeg plavca ka i sirup od naranče koji se refužo kupova na dozijere u vinariji iza kazališta. [Read more…]
Ne dajmo magarcima da nas namagarče
Vedran Limić
Bože moj, u kojoj ja ovo mentalnoj vukojebini od države živin. Dokle više ovako?! Pa ima li išta u njoj sveto? Ima li itko, a da nije sumnjiv? Ima li itko neupitan?
Evo sad se svjetina uvelike počela sprdat s našim ministrom, ej ministrom, a ne tamo nekim bezveznjakom, uvaženim izv. prof. dr. sc. Davorom Filipovićem. Pa sama polumetarska titula je vrijedna svakog mogućeg respekta, ali za ludu kad se sad skoro cila država zajebava na njegov račun. [Read more…]
Bože, ima bit ili da tebe nema ili da nisi svemoguć
Vedran Limić
Iako san zadnji koji bi branija Crkvu ipak se na ovon mistu ka nevjernik moran ispovidit. Ti božji hram i ja smo odavno u svađi iako je sve lipo počelo.
Kad san ka dite dolazija kod svojih baba Roze i Kate u Klis one su me bez pitat odma upisale u Crkvu. Doduše nisan ima ništa protiv jer kad su me krizmale sam dobija toliko darova da bi bija ludonja ne učlanit se. Istina bog, nisan dobija nikakvu knjižicu, ali to sad nije ni važno. [Read more…]
Di’š bolje: metalni zvuci i metalno okruženje. Ultru u škver
Vedran Limić
Kako su vrimena kliringa, teške domaće industrije i brodova, koji su kao čuda svjetske brodogradnje silazili s naših navoza, nepovratno otišla u ropotarnicu povijesti onda se moramo okreniti novoj industriji. Industriji zabave. Druge solucije nema i da je mikroskopom tražiš. [Read more…]
Došla su gruba vremena u kojima je cotav isključivo moral
Vedran Limić
Iako san vrlo davno bija u sedmon razredu ipak se i danas sićan našega Cota. Zva se Željko, a kako je ima jednu nogu kraću onda smo ga zvali Coto. To je i nama i njemu bilo normalno. Još normalnije je bilo da se nikome ne javi ako bi ga zazva Željko. [Read more…]
Bez kacige ni u kondut
Vedran Limić
– Mogu li ja muškarčinu svog života nešta pitat.
– Kako si krenila sve mi se čini da san već najeba.
– Ma nisi, ne boj se.
– O svom ti poslu. Iskustvo mi govori obratno. [Read more…]
Penzija mi vata Boga za bradu
Vedran Limić
– A di si ti krenija tako sređen?
– Iden udrit kartelu.
– Koju kartelu? Jesi li ti normalan?!
– Normalan, da ne mogu bit normalniji. [Read more…]
