Ivan Zidarević
Početkom maja meseca, nešto nakon prvomajskog pasulja, Vatican News preneo je kako je papa Franjo poslao par odgovora na pitanja, koja je dobio od jednog isusovačkog sveštenika, na temu LGBT osoba odnosno pitanja o LGBT vernicima u njegovoj župi.
Na više pitanja Papa je odgovorio jasno, nedvosmisleno, lako za razumevanje i bez mogućnosti za reinterpretaciju (s namerom pogrešnu i zlonamernu). ”Bog je Otac i ne poriče nijedno od svoje dece. A Božji ‘stil’ je ‘blizina, milosrđe i nežnost’. Na ovom putu naći ćete Boga… Crkva je majka i okuplja svu svoju decu. Uzmimo za primer prispodobu o gostima na gozbi: ‘pravednici, grešnici, bogati i siromašni itd.’ (Matej 22,1-15; Luka 14,15-24). ‘Selektivna’ Crkva, ‘čiste krvi’, nije sveta Majka Crkva, nego prava sekta”.
Uz negiranje ovakvog Pape, poznati smo da smo veći vernici od Rima, svu svoju širokogrudost i uključivost pokazali smo na iživljavanju nad jednom drvenom klupom obojenom u dugine boje. Da je u tom obliku i bojama postavljena u vrtiću ne bi bilo ovoliko nesnošljivosti.
Kako je klupa u parku postavljena sa kontekstom obeležavanja 17. maja ista je postala personifikacija LGBT ljudi koji u Domovini svakodnevno bivaju marginalizovani, uz verbalno i fizičko nasilje, zbog svojih nepromenjivih svojstava. Klupa je negde spremljena i zaštićena, ali gej građani nemaju tu mogućnost.
Ovakvi kakvi smo, a nismo nešto, 17. maja pokušali smo da obeležimo Međunarodni dan borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije, dan koji je ustanovljen u odnosu na 1990. godinu kada je homoseksualnost uklonjena kao bolest iz Međunarodne klasifikacije bolesti Svetske zdravstvene organizacije (WHO).
Ovogodišnja globalna tema Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije (IDAHOBIT) je ”Naša tela, naši životi, naša prava”. Znači, ništa primenjivo kod nas.
Kada smo već u našem ataru, vredna pravobraniteljica za ravnopravnost spolova, na čijem čelu u drugom mandatu je Višnja Ljubičić, iznela je dostupne podatke vezane za svu netrpeljivost koja nas krasi i kojom se dičimo, a koja je usmerena protiv LGBT osoba – manjini u našem društvu. Pa tako iznova čitamo kako je fizičko nasilje obogaćeno i nasiljem u političkom diskursu u kojem se ”LGBT propaganda” povezuje sa kaznenim delom pedofilijom. Samo jedan od primera.
Nadalje se navodi da je 2021. godinu obeležio porast fizičkog nasilja i govora mržnje motivisanog homofobijom. Prvi put u deset godina zagrebačka Povorka ponosa (2021.) imala je niz verbalnih i fizičkih napada na učesnike, uz prijavljeno nasilje i u drugim delovima Domovine.
Ovakve, šovinističke, napade osudio je i predsednik Vlade, ali ne i vrhovni komandant. No to mu je očigledno nebitno.
Prema podacima Ministarstva unutarnjih poslova tokom prošle godine prijavljeno je 101 kazneno delo motivisano mržnjom, 13 vođeno seksualnom orijentacijom dok je jedno kazneno delo motivisano rodnim identitetom žrtve. To je ono šta je prijavljeno.
Koliko je neprijavljenog nasilja to samo Bog Otac zna. U odnosu na 2020. godinu radi se o povećanju od 75%, odnosno 133% u odnosu na 2019. godinu. Idemo!
Ministarstvo unutarnjih poslova u 2021. godini evidentiralo je ukupno 315 prekršajnih dela uznemiravanja i polnog uznemiravanja temeljem Zakona o ravnopravnosti spolova i Zakona o suzbijanju diskriminacije te prekršaja temeljem Zakona o sprječavanju nereda na sportskim natjecanjima.
Zanimljivo, struktura podataka o sudskim postupcima i odlukama još uvek ne omogućava pouzdano praćenje pojavnosti kaznenih dela i prekršaja motivisanih mržnjom.
Prema istraživanju Instituta za društvena istraživanja u Zagrebu, koje je sprovedeno tokom 2021. godine sa partnerskim organizacijama, izbijaju nakazni rezultati prema kojima su homofobni stavovi stabilno zastupljeni među srednjoškolcima.
To se odnosi da trećina ispitanih smatra da je homoseksualnost neka vrsta poremećaja ili bolest, a isti procent njih bi zabranilo javne nastupe homoseksualcima jer loše deluju na mlade.
Petina ispitanika, onih koji čine našu budućnost, smatra da homoseksualnim osobama treba zabraniti rad sa decom, a 58% njih smatra da homoseksualcima ne treba dozvoliti usvajanje dece.
Ovo su vrlo slikoviti primeri, recimo, zašto referendumska pitanja o ljudskim pravima nisu dozvoljena kod nas jer bi manjina, verovatno, ostala gladna i žedna da o njihovima pravima odlučuje, funkcionalno nepismena, većina.
Da nismo skroz prepušteni ostrašćenoj većini, onoj što u avgustu kolektivno slavi, a u novembru kolektivno žaluje, koja bi da broji i prebraja ko je čiji i koja mu je krvna grupa, podseća nas pravobraniteljica za ravnopravnost spolova.
Tokom poslednjih dvadeset godina ipak smo nešto i napredovali, nije samo katran i perje. Imamo solidan zakonodavni okvir, jedan od boljih u Evropi, te smo i sa demohrišćanskom strankom na vlasti koja ne radi protivno ostvarenim pravima. Kako smo mislili da će da bude nije ispalo loše.
Vratimo li se na Papu, u onim odgovorima prema svom kolegi isusovcu, napisao je i sledeće: ”Bog se s ljubavlju približava svakom od svoje dece, svima i svakome od njih… Njegovo srce je otvoreno za svakoga. On je Otac. Molim za tvoje vernike, tvoje ‘župljane’, za sve one koje je Gospodin stavio pored tebe da brineš i paziš za njih, da ih štitiš i činiš da rastu u ljubavi Gospodina našega Isusa Hrista”, zaključio je Papa.
Ponovo čovek može da zaključi samo jedno: Papo, brate, Srbine!
UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.
Još tekstova ovog autora:
- Osvetnička pornografija posve ogoljava žrtvino dostojanstvo
- Umri muški na moj znak, ne plaši se budi jak
- Tko ne skriva da je homoseksualac zaslužuje da bude ponosan
- Goli se nogometaši mogu zagrliti, a obučeni umetnici ne?
- U Srbiji nema podataka o pozivanju lekara na priziv savesti
- Zaštita ljudskih prava i sloboda ne primenjuje se na fetus
- U Domovini levaka imamo, ali levičara nemamo
- Može li se ujedno biti vernik i homoseksualac?
- Ko bi koga da voli, a ko bi kome majku srpsku?!
- Gej rak odnosno HIV ne mora da pređe u AIDS
