Vedran Limić
Kada se u javnom diskursu u bilo kojoj prigodi povede rasprava o kritičarima recentne politike njima se momentalno lipe etikete. Dakako jer je tim izdajnicama sve svitlilo kada je bija mrkli mrak tako da ih se s pravom omotaje s tapetama na kojim velikim slovima piše: jugonostalgičari, komunjare, rusofili, antihrvati itd.
Gospodo kritičari nas kritičara ponizno priznajem taj sam. I to ne samo ja već skoro svi oni s pedeset pa naviše. A evo i zašto. Ponosno im priznajem kako sam sa 16-17 godina, kad san se zamomčija, jedino i isključivo razmišlja o Partiji.
Ništa mi u životu nije bilo važnije od platforme SKJ. Bez nje se nisan iša ni popišat ni marendat, a da buden iskren vodija san je u duši i na žurke, izlete, kazalište, a najviše večernje izlaske. Makar meni kada bi mi cura počela o nekin filmovima, knjigama ili pismama ja bih joj odbrusija: Pa dobro jesi li ti normalna? Ma di sad ti o tome kad naš Savez komunista teškom mukom čisti svoje redove.
Naravno ko o čemu svi mi omladinci udri o sve prisutnijim subverzivnim pojavama u Savezu komunista. Jebeš ples, fačkanje, utakmice Hajduka, prve poljupce, žurke, aer konjake, planove za večeras, ko će s kojon, penjeve, ljubavi itd. Mi svi smo bili budni i to non-stop jerbo neprijatelj, rekla partija, nikada ne spava.
Evo i sad se sićan kako smo na jednom tulumu kroz ponistru itnili ploču Roda Stewarta rekavši I Don’t Want To Talk About It, fermali večeru i trk pred tv i netrepćući udri gledaj kako Stane Dolanc na, pari mi se Petom kongresu SKJ, elaborira sve učestalije pojave koje nisu na tragu platforme.
A kad je za govornicu doša Eduard Kardelj mi u deliriju oduševljenja budući je on još jasnije podcrtao sva ta devijantna odstupanja koja ruše našu platformu. Sićan se da smo svi do jednog iz sveg grla zavikali: Mamicu van maminu tako devijantnima!
Nama je platforma bila toliko važna da je masu mojih naprednih drugova istu tetovirao na čelu. Mogli su nam mater skupa s ocen po partijskoj direktivi strpat na Goli otok, a mi bismo ponosno rekli: Partijo tako i treba. Goni bandu, svaka ti čast.
Nema majci da će nama naša rođena mater bit važnija od naše jugo platforme. Tako da je iz svega ovoga kristalno jasno da san i sam bija i osta komunjara s dna kace kao i jugonostalgičar par excellence. Normalno. Šta bi drugo bija? Pa neću valjda bit tamo neki peder kojemu je samo zabava važna. Sve da, ali to nikako.
Šta se tiče neupitne jubavi prema majčici Rusiji tu je stvar još lakše objasnit. Naime frigaš ti: Jesenjina, Puškina ili Majakovskog i njihove pederske stihove jer šta su oni u odnosu na sve one epohalne misli – direktive velikog Dugašvilija. Drug Staljin je u našim omladinskim očima bija velik ka Sibir.
Sada ovi mudrijaši pizde kako je on tamo utamničija milijune Rusa koji su mu stali na žulj. A niko, ka mi onda, nije uviđa njegovu ingenioznost koja je uveliko pripomogla da se taj, u to vrime, izuzetno nenaseljeni dil SSSR-a takoreći preko noći popunija skoro do čepa.
Normalno. I tom velikom altruisti niko do danas nije da makar mali demografski orden. E ovo je tek totalno nenormalno. On je toliko bija u našin srcima da je moj cili razred tetovira velikog mirotvorca brku na desnom ramenu. Svi osin mene jer san za pegulu uvatija neku gripu i opravdano osta doma, a kad san ozdravija nestalo tinte.
Šta ‘š, nestašice su u to vrime bile uobičajena pojava. Isto tako priznajen kako su nama naprednim omladincima bile napetije slike; Marxa, Lenjina, Maoa, Staljina ili druga starog od bilo kakvih švercanih slija obnaženih tamo nekih Sofija, Brigita, Claudija ili Ćićolina.
Ima li išta normalnije od ovoga. Nema. Veliki ideolozi nama sto puta lipši. I sad ovi nama da nismo normalni. Pih. To da smo antihrvati najviše stoji jer mi u to vrime nismo uopće vodili računa odakle je koja cura. Naravno jer da jesmo bili bi isključivo s Hrvaticama, a ne tamo nekin Šveđankama, Čehinjama, Slovenkama, Vojvođankama ili Talijankama.
Tu ste djelomično u pravu i samokritički priznajem da smo bili mone koje su mislile isključivo pišulincem. Ali da ne bude zabune mi smo sa strankinjama bili isključivo za vrime litnjih ferija kada je i partija išla na zasluženi godišnji, tako da nije bilo šanse da mi u kongresnu jesen trošimo vrime faćkajući tamo neke druge. Ma nema šanse.
Mogle su one nama doma po tinelu šetat gole, ali mi ekipa sedi u prve redove isprid televizije i upijaj komunizam direkt u korijen mozga. I kako ti onda ako nisi kreten nešta ovako ludo lipo neće falit, pogotovo šta je sada sve 100 posto lipše i luđe. A to mi nostalgičari najbolje znamo.
I na kraju nakon ovog nadasve serioznog, cjelovitog, utemeljenog i nedvojbenog skeniranja nas nakaradnih evo malo zajebancije. Na našu žalost nema nama više naših komunističkih kongresnih debata u kojima se unaprid znalo kako će svi drugovi podržati druga Tita.
Sada se to zovu neizvjesne saborske rasprave s dijametralno suprotnim rezultatima. Nema više velikog vođe koji je ekspresno sve svoje neistomišljenike sla na zasluženi odmor na jedan živopisni otočić. Sada te i takve izdajnike nove vođe difamiraju neprijateljima svega hrvatskog. Normalno.
Nema više ni jednopartijskog sustava već imamo milijun stranaka s tim šta skoro uvijek jedna te ista pobjeđuje. A za pravo reći skoro i da nema više ni savjesne napredne omladine.
Sva sreća da se sve prominilo jer makar ova nova mladež nema nikakvog razloga bit nesretna budući smo napokon svoji na svome bez obzira na to šta ništa više nije naše. Koliko ja shvaćam ovu mladenačku problematiku ispada kako je jedina razlika između njih ne nostalgičara i nas nostalgičara u tome šta oni na njihovu žalost nemaju za čim biti nostalgični.
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.
Još tekstova ovog autora:
- Kornatska idila – večer kad su bogovi i ljudi bili jedno
- Kako mi je jedna Vida zavidala moždane
- Da ubuduće ne dođe do grčke tragedije
- Od ultra tužnih klečavaca do beskrajno sretnih skakavaca
- Memorabilije o mladosti u Jugi i Lipoj Našoj
- Naš narod ne smi više puzit da ga ne bi nastavili guzit
- Samo bezveznjakovići nemaju veze
- Ljudski bi bilo reć: Smoje, izvini
- Dica s kojom se igrate teško će vas izigrati
- Splitu ne pakirati