Ivan Zidarević
Na Balkanu nas odmalena uče, kao što nas uče da je mržnja prema drugome sastavni deo nacionalnog identiteta, kako je sav naš nemar u sadašnjosti posledica naše genocidne i krvave prošlosti koja je svoje imenovanje u literaturi kaznenih dela dobila na ovim našim toponimima.
To je onaj propust od strane država koje ne rade na suočavanju s prošlošću već nam stalno nameću svoju reinterpretaciju istorije koja se nikako ne podudara van naših nasleđenih mahala.
Dok pratimo razvoj situacije na ”Crnom kontinentu”, drugom po veličini od ukupno sedam, čini se da izdaleka gledamo samo ostrašćenu formu životne situacije naših državljana bez da se zapitamo šta čini sam sadržaj.
Znamo li, a ne znamo, da je Kinšasa glavni grad Demokratske Republike Kongo, a Lusaka – Republike Zambije. Imamo li predstavu o burnoj i genocidnoj prošlosti evropskih vlastodržaca koji su osakatili narode Konga, doslovno, i koji su bili preteča svih onih diktatora dvadesetog veka.
Zanimljiva geografija kaže da je Demokratska Republika Kongo država u središnjoj Africi i čini tzv. ”crno srce kontinenta” sa površinom od 2.344.825 km², populacijom od 97 miliona ljudi i službenim francuskim jezikom.
U pitanju je izrazito kontinentalna zemlja koja se na severu graniči sa Južnim Sudanom i Srednjoafričkom Republikom, na istoku sa Ugandom, Ruandom, Burundijem i Tanzanijom (jezero Tanganjika), na jugu sa Zambijom, na jugozapadu sa Angolom te na severozapadu sa Republikom Kongo.
Mnogi od nas su gledali sve oblike šarmantnog Indijane Džonsa te bi glede vegetacije i klime u DR Kongu izgledalo kao da smo u još jednom od niza nastavaka.
Temperature su visoke tokom čitave godine i kreću se između 24 i 27 °C. Dnevne amplitude temperatura takođe su minimalne. Ekvator prolazi severnim delom zemlje i neposredno uz njega kiše padaju tokom čitave godine. Količina padavina kreće se između 1.500 i 2.000 mm godišnje dok je na jugu oko 1.000 mm godišnje.
Visoke temperature, znatne količine padavina i visoka vlažnost u toku cele godine pogoduju rastu tropskih kišnih šuma. Tropske kišne šume prostiru se u središnjem, severnom i severoistočnom delu zemlje. Šume DR Konga čine 6 % ukupnih šumskih površina sveta i 47 % šumskih površina čitave Afrike. Uz Brazil, DR Kongo ima najveće površine pod tropskim kišnim šumama.
Nezavisnost stiče 1960. godine kada premijer postaje Patris Lumumba koji je nakon 67 dana na vlasti svrgnut i u državnom udaru ubijen. Od 1962. godine jedan od studentskih domova u Beogradu nosi naziv po njemu te ga studenti od milja još imenuju i sa Patris.
Od 1964. do 1971. zemlja je nosila naziv Demokratska Republika Kongo te kasnije menja naziv u Republika Zair. Staro ime, DR Kongo, vraćeno je 1997. godine.
Tokom XIX. veka, na konferenciji na kojoj se odlučivalo o sudbini kolonijalne Afrike, teritorija tamošnje druge najveće države 1885. godine dodijeljena je belgijskom kralju i to kao privatna svojina kojom je nemilosrdno upravljao dve decenije.
Belgijski kralj Leopold II. ostao je upamćen, ili ne, u istoriji kao jedan od najvećih krvnika svoga doba te je zbog zasluga u krvoprolićima i tiraniji dobio još i nadimak ”beli kralj crne smrti”.
Mnogi istoričari se slažu, uz antropologe i psihologe, da bi današnjem takvom (ne)čoveku bio dijagnostikovan antisocijalni poremećaj ličnosti u narodu poznatiji kao psihopatija. Leopold II. direktno je odgovoran za smrt preko 10 miliona ljudi, isključivo ”ljudi crne rase”, i to bez da uz to dodamo broj više miliona osakaćenih i silovanih muškaraca i žena.
Svoju patološku gramzivost i neizmernu eksploataciju prirodnih dobara (primarno kaučuka) i ljudi kažnjavao je smaknućima u kojima nije želeo da troši vatreno oružje već se radilo o odsecanju delova tela, što je uključivalo i decu, ili ubistvima i za najobičnije prekršaje.
Međutim, ovaj primarni holokaust se teško gde probija i o njemu se ne uči na način koji bi bio poznat svima. Jer ovde se radi o istorijskom kolonijalizmu ”crne Afrike”, imperijalizmu i ropstvu XIX. i XX. veka koji je društveno prihvatljiv kao deo evolucije čovečanstva i geografskih otkrića.
Napokon, usled pritisaka iz međunarodne zajednice krvniku Leopoldu II. godine 1908. oduzeto je pravo na njegovu ”državu igračku” te je upravljanje dato belgijskoj civilnoj upravi. Za svoje zločine nikada nije odgovarao i umro je, za taj vek duboka starost, u svojoj 74 godini života.
U junu mesecu prošle godine belgijski kralj Filip posetio je bivšu belgijsku koloniju i osudio je rasizam u DR Kongo za vreme kolonijalne vladavine njegovih predaka. ”Ovde, pred narodom Konga i onima koji i danas pate, želim ponovo da iskažem najdublje žaljenje zbog rana iz prošlosti”, kazao je belgijski kralj u parlamentu DR Konga nekadašnjem igralištu ”igara gladi” njegovog prethodnika.
Dok se mi danas iščuđavamo kako je moguće da u Africi nikako da prestanu građanski ratovi sa konstantnom upotrebom hladnog oružja u obliku mačeta nije netačno reći da je onakvo kolonijalno sakaćenje usađeno u svest afričkih naroda, koji to po šablonu nasleđeno primenjuju i u današnje vreme.
Jer upravo je belgijski kralj Leopold II. uspostavio sistem vojske koja nije imala za cilj da ratuje sa neistomišljenicima već je imala jedini zadatak da vrši masakriranje.
Na kraju se zapitajmo da li je i naše bratoubilačko vađenje očiju deo naših identiteta ili nam je korišćenje tupe kašike za pod bratski vrat nametnuto od strane onih, spolja, koji ipak imaju višedecenijska osvajačka iskustva nad milionima ljudi širom sveta.
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.
Još tekstova ovog autora:
- Bitno je da Možemo! opstane i povrati poljuljano poverenje
- Zlostavljanje životinja je kazneno delo u Hrvatskoj
- Javne ustanove trebaju da budu mesta premošćivanja razlika
- Po femicidu 2022. godine smo zauzeli krvavu bronzu u Evropi
- Jezik mržnje koji kosti nema ali kosti lomi gazi bubašvabe
- I dalje rešavamo nepromenjivo istorijsko nasleđe iz 41. i 91.
- Moralnu miliciju ne zanima što je i Isus imao dvojicu očeva
- Otrgnimo se od raširenog defetizma koji parazitira Balkanom
- Jalov posao onih koji žele propisivati kako govoriti i pisati
- Nove generacije ne razumeju sadržaj već tumače samo formu