Može li se u suživotu trpjeti netolerantnost?

Uskrsnuće Isusa Hrista temeljno je verovanje hrišćanstva koje govori da je Bog uskrsnuo Isusa, rođenog jedinca, iz mrtvih i on nam onda daje nadu da će i čovek jednog dana da uskrsne, odnosno da ga tamo negde drugde, odakle se još niko nije vratio da nam kaže kako je, čeka večni život samo ako nastavi da živi bogobojazno i smerno.

Kao lepršava horoskopska vaga, rođen daleke 1844. godine, Nietzsche je na mnogo nivoa obeležio svoje doba i savremenike, a mi ga danas čituckamo, tumačimo i u mnogome mu proklinjemo ”seme i pleme” jer nam je u svojim radovima ubio Boga u kojeg laički (ne)verujemo.

Nietzsche nam je u amanet ostavio svoje misli da verovanje u Boga osiromašuje napaćeni narod i da nadanje u postojanje raja nakon smrti utucava dostojanstvo i vrednosti koje čovek ima u sadašnjosti. No ako je Bog mrtav, nesavršeni i moralno izvitopereni čovek sam samcat mora da se snalazi te kako zna i ume samostalno oblikuje svoj život.

U prevodu, košmar na javi! Jer, čovek treba da preuzme odgovornost za sopstvene postupke i ne može drugome da delegira svoje promašene životne odluke (Bože, ima li te?!).

Od masakra u Borovu Selu prošlo je punih 30 godina. Na to dodajmo još tri godine i u pitanju je “čitav Isusov život”. Čini se da poput Nietzschea, živimo u čudnim vremenima te se stalno nalazimo u nekom raspeću između antagonističkih simbola: stradanje, patnja i pobeda

Prema poslednjem popisu stanovništva, pre deceniju, od popisanih 4.284.889 državljana čak 3.697.143 osoba izjasnilo se da su vernici, hrišćani, katolici. Prema tom istom popisu, 3.874.321 građana za sebe je, sigurno i ponosno, izjavilo da su Hrvati. Ostalo su pripadnici nacionalnih manjina, državljani Domovine, sa prvim među (ne)jednakima Srbima sa 186.633 izjašnjenih građana.

Po istom tom popisu, u Opštini Borovo (Vukovarsko-srijemska županija) živi 5.056 stanovnika. Najviše je Srba – 4.537 te 332 Hrvata. Ostalo su pripadnici drugih nacionalnih manjina: Ukrajinci (8), Slovenci (2), Slovaci (23), Rusini (10), Rusi (2), Romi (12), Poljaci (2), Nemci (4), Makedonci (2), Mađari (22), Česi (3), Crnogorci (11), Bošnjaci (14), Albanci (5) i ostali.

I ove godine, 2. maja, eto ti ga na i na pravoslavni Uskrs, obeležili smo sećanje na sumanuto ubistvo 12 hrvatskih policajaca. Te nemilosrdne 1991. godine deo pobunjenih Srba, kako danas imamo i svedočenja, ”brutalno se iživljavalo i krvoločno poklalo” hrvatske policajce. Pored 12 izgubljenih života, oduzetih od strane onih koji su im sigurno po mnogo čemu bili i najbliži (dojučerašnje komšije), ranjena je i 21 osoba.

Mesec dana pre ovih ubistava, sada sa nakaznim epitetom ratni zločinac, a tada samozvani ”srpski vojvoda”, Vojislav Šešelj govorio je o nepravdi nekakve ”sužene Srbije” te da u ”Veliku Srbiju” moraju da uđu ”srpske zemlje”: srpska Makedonija, srpska Crna Gora, srpska Bosna, srpska Hercegovina, srpski Dubrovnik, srpska Dalmacija, srpska Lika, srpski Kordun, srpska Banija (Banovina), srpska Slavonija i srpska Baranja.

Ne sećamo se, Nietzsche je živeo u vremenima koja su se kitila epitetom jake i snažne nemačke tehnologije, naučnim postignućima, učenim ljudima na univerzitetima i industrijom čiju je ”kulturu” na sav glas kritikovao. Po njegovom mišljenju, država je dobila materijalno, to je bilo svuda očigledno, ali je izgubila iznutra, postala je duhovno osiromašena i naginjala je prema dekadenciji.

Zvuči (ne)poznato?

O dekadenciji je pisao u ”Rođenju tragedije” (1872.), analizirajući surovost, mahnitost, kreativnost i dinamičnost kroz dionizijski nagon boga haosa, plodnosti i ekstaze Dionisa sa korelacijom boga Apolona koji je sav skladan, uređen i harmoničan. U svom tom mozganju zaključio je da Dionis trijumfuje nad Apolonom jer ”dionizijski pesimizam” upravo govori o snažnom junaku koji stameno očekuje okrutnosti života u kojem živi.

I dalje, (ne)poznato?

Nešto pre same komemoracije 12 nasilno prekinutih života, 2. maja, ovog puta bez cveća i sveća, grupa grlatih, sigurno rođenih posle onoga što se imenuje ”mirna reintegracija hrvatskog Podunavlja”, penila je i uzrujavala po Borovu Selu, sada samo Borovu, sa ”Oj hrvatska mati, Srbe ćemo klati”.

Ovaj nakazni, šovinistički, događaj, na veliki verski praznik, u zemlji koja se nominalno ponosi svojim verovanjem u ”hrišćanskoga” Boga, umalo da nam prođe kao remećenje javnog reda i mira, koji je u rangu pišanja na trotoaru.

Nešto pre same komemoracije 12 nasilno prekinutih života, 2. maja, ovog puta bez cveća i sveća, grupa grlatih, sigurno rođenih posle onoga što se imenuje ”mirna reintegracija hrvatskog Podunavlja”, penila je i uzrujavala po Borovu Selu, sada samo Borovu, sa ”Oj hrvatska mati, Srbe ćemo klati”

Kako su se pojavljivali novi snimci, teskobnih građana, protiv 14 osoba biće, možda već jeste, podignuta kaznena prijava zbog sumnje da su počinili (niko nije kriv dok ga ne prokažemo) kazneno delo javnog poticanja na nasilje i mržnju iz članka 325. stavak 1. Kaznenog zakona. U prevodu govor mržnje!

Jer, skandiranjem na javnoj skupu, prostoru koji trpeljivo moramo da delimo, pozivajući na nasilje (recimo ovo klanje Srba) ili mržnju usmerenu prema grupi ljudi ili pripadniku grupe zbog njihove rasne, verske, nacionalne ili etničke pripadnosti, porekla, boje kože, pola, polnog opredjeljenja, rodnog identiteta, invaliditeta ili nekih drugih osobina, Domovina bi trebala da kazni sa kaznom zatvora do tri godine.

Od masakra u Borovu Selu prošlo je punih 30 godina. Na to dodajmo još tri godine i u pitanju je “čitav Isusov život”. Čini se da poput Nietzschea, živimo u čudnim vremenima te se stalno nalazimo u nekom raspeću između antagonističkih simbola: stradanje, patnja i pobeda.

Neki tamo pametni, po doktoratima pogrešno citirani, kažu da je život mešavina svega i svačega i to uz, poput svemira, beskonačan niz opcija.

Jedna od opcija je suživot sa drugima i mogućnost da živite u pluralističkom društvu. No može li se trpeti (tolerisati) netolerantnost?

Jer, da budemo načisto, čak i najtolerantnija društva (ako tako nešto i postoji) postavljaju određene granice kako bi sačuvali ”javno zdravlje” građana (od svih zuba u glavi do zdrave pameti).

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, PREKO PAYPAL-A, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora:

• Katar servirao kolače na okrvavljenim poslužavnicima
• Otuđeni no uvijek dostupni za cyber opasnosti koje vrebaju
• Gde se denuše žene da odbrane drugu ženu od treće žene?
• Dosta je kopanja po ranama ljudi koji tuguju u Vukovaru
• Srbima je vrlo (ne)poznato da ”Rusija suzama ne veruje”
• U SAD-u u usponu homofobija, rasizam i ksenofobija
• Ko zadnji ode nek ugasi svetlo!
• Što možemo naučiti od velike poplave u Rijeci
• Lažna zaštita ljudskih prava u lokalnoj samoupravi Vukovara
• Nije ok da tumačimo bez da se potrudimo da razumemo

» Svi tekstovi ovog autora