Ivan Zidarević
Krmača je naziv za ženku domaće i divlje svinje. Prasica ili od milošte guda. Ženke svinje (krmače) ostaju skotne nakon osam do 18 meseci starosti. Teraju se svakih 21 dan, a krmačino leglo sadrži od šest do 12 mladih praščića. Najčešće rase svinja u Domovini su: landras (švedski, nemački, belgijski, holandski), veliki jorkšir i pietren. Hrvatske domaće rase svinja su: crna slavonska svinja i turopoljska svinja.
U svakodnevnom, neuspelom žargonskom, govoru termin krmača se rabi i kada se govori o pejorativnom imenovanju ženskih osoba koje su za mizogene jezikoslovce žene rđavih karakternih osobina ili one koje su gojazne i zapuštene. Tako su nam krmače majke i žene, sestre i kćerke, babe i tetke. Za svaku ženu se nađe po jedna krmača.
Bećarac, neki ga uz određene modifikacije imenuju i kao sataraš, jelo je koje se sprema od povrća, najčešće paradajza, paprike i luka. Neretko se na kraju dodaju i jaja pa sve dobija dodatni proteinski momenat. Sprema se relativno brzo i sinonim je za letnje mesece kada ne izostaje povrća koje jedemo u sve manjim količinama i na preskoke.
Naša mlada Domovina može da se diči kulturnim identitetom među koji spada i bećarac – oblik narodne pesme iste melodije, od 24 takta, poreklom najviše iz Slavonije. Radi se dvostihu koji se sastoji od dvaju deseteraca čije se zadnje reči rimuju. Ovakav bećarac je 2011. godine UNESCO udenuo u popis nematerijalne kulturne baštine čovečanstva. Sve se čini bez svih, dostavljenih, prevoda koji se ispevavaju.
Ova jedinstvena muzička forma, koja neumesno objektivizuje žene, u svojim stihovima ima i reči: ”Nema žene bolje od krmače. Moš je klati, moš je i jebati”. Prava riznica za UNESCO od strane nas ovakvih, onih koji se dičimo i netolerancijom kao izvitoperenim oblikom nematerijalne kulturne baštine koja je u trideset godina naše samostalnosti utkana u sve pore našeg socijalno zapuštenog društva.
Odskora svake prve subote u mesecu glavni zagrebački trg postaje najpopularnije kruzing mesto za muškarce. Prosečan gej muškarac kada pogleda toliki broj ”muževnih” muškaraca, koji na niskim temperaturama stameno kleče po hladnom betonu, ne može a da se ne zapita da li je upravo ta subota njegova prilika da sebi nađe partnera kojeg će da spasi promrzlina i javnog sramoćenja. Posebno jer poziv za klečanje dolazi sa naslovom ”muževni budite”, a kod nas je gej, ozakonjeno, ok!
Muškarci koji kleče po Zagrebu, nešto skromnije se pojavljuju i u drugim mestima, organizovani su od onih koji se u javnom prostoru mole, svetovne Domovine, da žene budu čedne i da žive u predbračnoj čistoći koju čuvaju upravo za njih, takve, te se još više mole da muškarci budu autoriteti u katoličkom braku. Digresije radi nema većeg afrodizijaka, za žene i muškarce, od sigurnog muškarca u sebe samog. Odnosno nema većeg užasa od onog muškarca koji je nesiguran u svoje (ne)mogućnosti.
Ovi muževni muškarci svoju krunicu mole i za obraćenje Domovine i hrvatskog naroda. Da se njihove žene (ne daj Bože nikome) oblače i ponašaju tako da izgledaju nevino, čedno i u skladu sa nečime što bi mu bili katolički brakovi. Još nije utvrđeno šta je to tačno, ali arbitrarnost i deluzije sastavni su deo dogme. Svakako najzvučnije, ako izuzmemo ovaj vizuelni folklor, je da Boga mole i za oduzimanje ustavnog prava žena na samoodređenje – pobačaj.
Kada se sve ovo sagleda, a najviše deo oko pokušaja dokidanja osnovnih ljudskih prava na slobodu, zaštitu privatnosti i jednakosti, nije netačno zaključiti da se radi o građanima neustavnih, znači opasnih, namera. Jer njihove intencije idu direktno protivno ustavnim načelima koja jednako vrede za sve pa i za njih koji imaju pravo na mirni i prijavljeni skup po hladnom vremenu, gde kleče sa željom da žene obmotaju u čaršave kako ih ne bi, tako labilne i nesigurne u svoju muškost, provocirale na greh.
Da nije da smo kao nacija potpuno indolentni i da smo izgubili svaku volju sa aktivnim propitivanjem onoga šta se vuče po javnom prostoru hrabro nam demonstrira rediteljka i multimedijalna umetnica Arijana Lekić-Fridrih, riba u horoskopu. Horoskopske ribe opisuju se kao saosećajne, maštovite i sa dobro usmerenim kompasom za (ne)pravdu uz obavezni aneks da su sramežljive unutrašnosti.
Upravo je umetnica Arijana bila ta koja je napravila audiovizuelnu instalaciju pod nazivom ”Nema žene bolje od krmače” te je u radu istakla i mizogenu prirodu onog istog vulgarnog ispevanog bećarca koji banalizuje nasilje nad ženama i njenu ulogu u patrijarhalnom društvu. Umetnica time ne dovodi u pitanje samu važnost bećarca, kao deo naše tradicije, ali svakako upire prstom u njegov ispevani sadržaj koji mnoge vređa, a nemali deo ljudi čini posramljenim.
Uz saradnju produkcije udruge Domino umetnica Arijana se svake subote, na udaljenosti od nekoliko desetina metara, tiho i efektno ukazuje nasuprot pokušaja re-tradicionalizacije ”sekularne” Domovine, uz često neustavna obeležja, klečećih muškaraca koji bi da uređuju prava drugim ljudskim bićima, ali najviše u obliku žena. U pitanju je Arijanina subotnja, pa i naša, ”Tiha misa”.
Umetnica ističe da njeno delovanje u javnom prostoru nikome nije pretnja, za razliku od onih koji kleče, jer ona nema agendu dokidanja ostvarenih ljudskih prava i jasno verbalizuje da joj nije namera da svojom građanskom obavezom reakcije povredi nečije verske osećaje. To uključuje i osećaje onih koji kleče po Trgu bana Josipa Jelačića jer je za njih žena, tako je učenje, kastrirani ili nesavršeni muškarac.
Kroz ”Tihu misu” umetnica nam prezentuje porazne podatke koji nisu u primislima, više nego verovatno, i izmanipulisanih muškaraca. Tako i znamo da je u prvih devet meseci prošle godine, ”planetarnih retrogradnih užasa”, evidentirano (ono šta nije prijavljeno prelazi zvaničnu cifru) 128 silovanja nad ženama.
Po istraživanju Evropskog instituta za ravnopravnost vrlo je jasno da rodna neravnopravnost jeste u korelaciji sa brojevima koji govore o najgorem obliku kaznenog dela – femicida kojih je u Domovini u 2022. godini bilo 14.
Dok kupujemo jeftine aranžmane za letovanje, koje ćemo da provedemo u napetom i preteranom uslikavanju kako bismo okupirali naše srećne profile po društvenim mrežama, jer tuga je sinonim za neuspeh, nije suvišno zapitati se da li su ovakve pojave nešto šta ne bi trebalo da nam tera strah u kosti ili je već sada vreme da pronalazimo legalne načine za stopiranje neustavnih ciljeva kroz maskulino klečanje.
Dok o tome (ne) razmišljamo, jedno je svakako sigurno: ”Umetnica (Arijana) mora biti zdrava”.
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.
Još tekstova ovog autora:
- Građanska dužnost svakog pravog domoljuba je da zaštiti decu
- Čovekova gramzivost ljudski rod svodi na kiborge bez srca
- Mržnja i susramlje naša su nematerijalna kulturna baština
- Kronika sretnih trenutaka
- Gradonačelnik Sinja ilegalno militarizuje napaćene građane
- Srbija se vrti u omeđenom krugu koji se sve više sužava
- Aleksandra Prijović razbija deluziju da Zagreb nije Balkan
- Do kad će se tolerisati kršenje ljudskih prava zatvorenika
- Bitno je da Možemo! opstane i povrati poljuljano poverenje
- Zlostavljanje životinja je kazneno delo u Hrvatskoj