Ivan Zidarević
Sada je i zvanično. Predsednik Srbije izlazi i iz frižidera! U pitanju je jedan od nijansiranih izbornih spotova, verovatno neplaćene produkcije i vrlo jeftinog populizma, koji podilazi niskim strastima napaćene nacije u kojoj Veliki Brat nikada ne spava.
Od prvih višestranačkih izbora u Srbiji (1990.) do danas folklor je ostao isti sa likovima koji su mutirali u (ne)prepoznatljive forme bez smislenog sadržaja.
U prvim godinama raspada zajedničke države, 1990. godine, Srbija je preživela prve višestranačke predsedničke i parlamentarne izbore koji su iznedrili skidanje petokrake i metanje kokarde sa isukanim satarama i tupim kašikama. Za propale ideale i nemogućnost razumevanja rušenja Berlinskog zida nismo bili krivi mi, sami, već oni, neki drugi i morali smo da im se osvetimo za 1941.
Onaj koji je i pobedio na takvim i tim izborima kao da se nije ni spremao bilo šta da kaže kako bi animirao narod koji je trebao da ga zaokruži.
Slobodan Milošević, nekadašnji predsednik Srbije, ali i onoga šta je ostalo od Jugoslavije, sa narodnim pesmama i igrom, uz prethodno izgovorenu mantru ”niko ne sme da vas bije” već je pobedio. Kako se kaže da iza svakog (ne)uspešnog muškarca stoji još (ne)uspešnija žena, ovo je bila pobeda žene sa cvetom u kosi Mire Marković.
Jedan od protivkandidata bio je Vuk Drašković, bradati ravnogorac, poznat po apartmanima u Crnoj Gori, te možda još poznatiji po tome što je kum osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja. Na tim izborima, ne zna se jel to više sreća ili nesreća, nije dobio dovoljno glasova, ali je bio drugi, odmah iza Mire Marković, odnosno Slobodana Miloševića.
Jedan od hrabrih kandidata bio je univerzitetski profesor, svetski naučnik, Ivan Đurić. Genijalac koji više nije među živima bio je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i vodio se kao vrsni poznavalac Vizantije i srednjovekovne Srbije.
Srbiju je napustio 1991. godine i, po njegovim rečima, to je bilo ”prisilno-dobrovoljno”. Sa distance bavio se onim šta je u Srbiji preživelo, mutiralo iz mulja i memle, te se poput kakvog ruskog disidenta mazohistički angažovao oko onoga šta je gasilo svetlo u Srbiji.
Kad smo kod kuma, a ”kum nije dugme”, i on se kandidovao za predsednika naoružane Srbije. Glavom i bradom četnički vojvoda, osuđeni ratni zločinac i logoreični vragolan četničkog dela Srbije, Vojislav Šešelj, najmlađi doktorant zajedničke zemlje, robijaš i čovek koji je u ćebetu deportiran iz Crne Gore, započeo je svoj niz stalno izgubljenih izbora.
Ono šta bi danas bio odličan kadar za rijaliti šou, od izgleda do izgovorenog, te 1990. godine zblendalo se u tragičnu osobu imena Nikola Šećerovski. Po obrazovanju fasader iz bratske nam Makedonije, nije video prepreke da se kandiduje (a šta je bolji mašinbravar od njega) te iskoristi onih vorholovskih 15 minuta slave koje nas sve čeka. Iako je pričao o četkama i metlama u kameru je proročanski rekao: ”Biće rata”.
Ustavom Republika Srbija, koja spaja svetosavlje sa sekularnošću, 3. aprila izlazi na predsedničke izbore, vanredne parlamentarne izbore i izbore za lokalne odbornike.
Za već popunjenu fotelju, čini se dok je živ, uz Aleksandra Vučića kandidovalo se još četiri kandidata i tri kandidatkinje. Neki nikad viđeni, ujedno i zadnji put, a neki reciklirani i potpuno odsečeni od procenata koje neće dobiti.
Zdravko Ponoš najpoznatiji je po tome što je 2010. godine, od tadašnjeg predsednika Srbije (kome je Silvio Berluskoni tepao sa ”Đorđ Kluni”), imenovan za načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
Ovaj kandidat koalicije ”Ujedinjeni za pobedu Srbije” pre par nedelja izjavio je i da istopolnu zajednicu ne bi trebalo nazivati brakom i da istopolni parovi ne bi trebalo da usvajaju decu. Svetski!
”Hoćemo srpsku Srbiju, koja je otvorena za sve, ali koja zna da je njeno pismo ćirilica, koja zna da su Kosovo i Metohija neodvojivi deo njene teritorije” i u kontekstu monarhizma u Srbiji rekao je da bi se: ”konačno zaostavština jugoslovenstva, komunizma, a danas evropejstva, izbacila iz srpskog organizma”.
U pitanju je Miloš Jovanović (koalicija NADA) nekadašnji član nacionalno osvešćene stranke DSS-a Vojislava Koštunice koji ostaje upamćen po neinformisanosti, mačkama i tome da nije hteo da izruči Slobodana Miloševića Haškom sudu.
Predsednički izbori na šljunčanu obalu izbacili su, poput nekakve šoder liste, i Milicu Stamenković, poznatiju kao Zavetnica. ”Naš program nisu obećanja, već zavet koji smo dali precima koji su se borili upravo za tu našu zemlju, ćirilicu, svako dete, nošnju, svaki deo Srbije, potok”.
Kako se radi o Srbiji, gde je plitak potok ali voda duboka, Milica Zavetnica, u pantalonama a ne suknjama, promoviše nekakve tradicionalne vrednosti, bez početka i kraja, sa tačno odmerenom dozom licemerja i patriotizma.
Da na desnom spektru još ima mesta za laktariti se zna i Boško Obradović koga podržava koalicija Patriotskog bloka, interesni amalgam Srpskog pokreta Dveri i Pokreta obnove Kraljevine Srbije.
”Boriću se da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije, za Republiku Srpsku, Srbe u Crnoj Gori i sve Srbe u regionu”, reče jednom Boško. Svoju ozonsku rupu političkog neba Srbije poseduje zahvaljujući izjavama koje često, ma uvek, indikativno idu protiv gej brakova i gej parada.
Uz Biljanu Stojković, kopije Možemo! (Koalicija Moramo), tu su još i Branka Stamenković (Koalicija Suverenisti) i tragična figura, kao moderni Šećerovski sa početka priče, Miša Vasić (grupa građana Srpski patriota).
Čovek upitnih kognitivnih sposobnosti, često se kači, opterećeno jaše po ljudskim pravima LGBT sugrađana zbog kojih je i osuđivan i na uslovnu kaznu. Svoj nacionalizam i rusofiliju zblendao je u ljubav prema Kosovu i Metohiji te je vođen svim ovim događajima na džipu nacrtao i slovo Z, simbol koji ruska vojska koristi tokom agresije na Ukrajinu.
I 1990. godine bilo je dovoljno, za demokratske procese, protivkandidata, ali se znalo da samo jedan broji izbore koje on sam dobija. Jer, imaćemo novog starog, a opet i budućeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji se u spotu vraća u frižider iz kojeg je izašao.
UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.
Još tekstova ovog autora:
- Ko je više uradio za baštinu antifašizma – HDZ, SDP ili SDSS
- Osvetnička pornografija posve ogoljava žrtvino dostojanstvo
- Umri muški na moj znak, ne plaši se budi jak
- Tko ne skriva da je homoseksualac zaslužuje da bude ponosan
- Goli se nogometaši mogu zagrliti, a obučeni umetnici ne?
- Franjo, Srbine!
- U Srbiji nema podataka o pozivanju lekara na priziv savesti
- Zaštita ljudskih prava i sloboda ne primenjuje se na fetus
- U Domovini levaka imamo, ali levičara nemamo
- Može li se ujedno biti vernik i homoseksualac?
