Palac gore za pravobraniteljicu Višnju Ljubičić

Hrvatski sabor izglasao je Izvješće pravobraniteljice za ravnopravnost spolova Višnje Ljubičić za 2018. godinu. Samo Izvješće napisano je na 388 stranica i prava je riznica podataka o tome kako se odnosimo prema ranjivim grupama u društvu.

Ko nije lenj i koga zanima više (iako znati više u domovini i nije za pohvalu) na jednom mestu može da iščita čime se sve bavi ta nezavisna institucija: diskriminacijom na temelju spola, bračnog i obiteljskog statusa, majčinstva, spolne orijentacije i rodnog identiteta u područjima rada, zapošljavanja i socijalne sigurnosti, obitelji (uključujući obiteljsko nasilje), obrazovanja, političke participacije, medija, sporta, pristupa robi i uslugama. Unutar Izvješća imamo pisane preporuke, upozorenja i predloge, a sve vezano za potpuno uvažavanje ličnosti svake osobe, bila ona ženskog ili on muškog pola.

Tokom prethodne godine, kada smo se podelili oko ratifikacije Konvencije, bili smo izloženi školskom primeru govora mržnje, netačnim informacijama o naučnim činjenicama, naturanju grižnje savesti i osećaja nemorala

Meni je bilo zanimljiv deo u kom je navedeno kako je Republika Hrvatska ratifikovala za naše društvo spornu Istanbulsku konvenciju. Setimo se samo kako smo se tokom prethodne godine veštački polarizovali, umalo jedni drugima oči povadismo, oko jednog dokumenta koji smo još 2013. godine kao država i potpisali, ali smo se usput podelili oko same primene u našoj kući.

To bi značilo da smo prema vani vrlo za zaštitu ranjivih skupina u društvu, žena i dece, ali kada je reč o praktikovanju toga u našoj avliji, malo nam to ipak teže ide.

Tokom prethodne godine, kada smo se podelili oko ratifikacije Konvencije, bili smo izloženi školskom primeru govora mržnje, netačnim informacijama o naučnim činjenicama, naturanju grižnje savesti i osećaja nemorala.

Da budemo jasni, Istanbulska konvencija ima 81 članaka koji i nisu neko štivo za laku noć. Međutim, jedna grupa ljudi je pročitala Konvenciju i onoj drugoj polovini (cenim oko 90 %) građana plasirala dezinformacije i kataklizmične interpretacije.

Poslednjih godina u našoj domovini jako su popularne turske sapunice. Radnja se obično dešava na granici Evrope i Azije, tu negde oko carigradskih mostova, čime se pokazuje sva raskoš Turske Republike, ali i mešavina savremenog, novog, doba i tradicionalnih vrednosti. Praktično, viša psihologija.

U tim serijama glavni likovi su obično markantni, bradati, muškarci koji stalno balansiraju između evropske turske i svoje rodne provincije u kojoj ih čeka staramajka kod porodičnog bunara. Glavne glumice su moderne, emancipovane žene, koje eto ipak žele da budu i dobre domaćice dok prave Excel tablice. No, u ovom slučaju su nam važniji muški protagonisti.

Tokom svakodnevne transfobije, homofobije i ksenofobije (strah od GREVIO žena izvana) kojom smo bili izloženi mesecima pred ratifikaciju Istanbulske konvencije, pojavio se i ovaj slikoviti momenat. Neko od onih koji su i dalje jako protiv Konvencije u javnost je plasirao kako će nam, ako tu pošast savremenog doba i ratifikujemo, u ženske toalete nadirati ti bradati muškarci koje posle ni motkom nećemo moći da izbacimo.

Desetine hrvatskih zakona prepoznaje pojam roda još od 2003. godine usvajanjem Zakona o ravnopravnosti spolova. Dakle, ništa se ne ubacuje u naš zakonodavni sistem kao nekakva invazivna vrsta, koja će da nas izjede žive jer smo slabi i lakoverni, već je definicija roda kod nas odavno prisutna

Takvi bradati muškarci koji vole da ulaze u ženske toalete jedva čekaju da ratifikujemo Konvenciju kako bi pokazali svoje pravo, egzibicionističko, bradato lice i kako bi počeli s bauljanjem po svim javnim nužnicima domovine.

Imajući u vidu da su hrvatski muškarci (tu se vode i oni koji nisu nužno baš i Hrvati) većinom ćosavi (možda koji brk u novembru više), ne treba biti plagijator univerzitetske diplome da bi se zaključilo kako je neki zaljubljenik u ono što se naziva pusto tursko plasirao da nam prete bradati muškarci po ćenifama, jer smo eto ispali budale i ratifikovali smo tu konvenciju.

Ali, šta smo mi zapravo ratifikovali?

U pitanju je dokument koji su inicirali i hrvatski stručnjaci u Vijeću Evrope, a donešen je u Istanbulu 11.5.2011. Kukuriku Vlada nije imala nikakvih namera da ratifikuje dokument koji kao glavni zadatak ima da zaštiti žene od svih oblika nasilja, spreči progon i ukloni nasilje nad ženama i nasilje u obitelji.

Ovo je prvi pravno obavezujući međunarodni instrument kojim se kriminaliziraju dela kao što su telesno, psihičko i seksualno nasilje te seksualno uznemiravanje, prisilni brakovi, sakaćenje ženskih polnih organa, prisilni pobačaji, itd.

To zapravo znači da države koje dokument ratifikuju, po prvi put imaju obavezu da unesu ta teška kaznena dela u svoje pravne postupke. (Napomena: većina navedenih dela već je deo hrvatskog kaznenog i prekršajnog zakonodavstva).

Na kraju, neću se zamarati ulaženjem u onaj deo populacije kojima je bio sporan, valjda je i dalje, deo oko definicije roda (gender). Ja sam Konvenciju čitao više puta. Čitao sam je pred spavanje i po danu i uz svu muku da iščitam nekakvu indoktrinaciju nisam našao ništa šta već ne postoji u našim zakonima.

Ovo je prvi pravno obavezujući međunarodni instrument kojim se kriminaliziraju dela kao što su telesno, psihičko i seksualno nasilje te seksualno uznemiravanje, prisilni brakovi, sakaćenje ženskih polnih organa, prisilni pobačaji, itd

Desetine hrvatskih zakona prepoznaje pojam roda još od 2003. godine usvajanjem Zakona o ravnopravnosti spolova. Dakle, ništa se ne ubacuje u naš zakonodavni sistem kao nekakva invazivna vrsta, koja će da nas izjede žive jer smo slabi i lakoverni, već je definicija roda kod nas odavno prisutna.

U pogledu prepoznavanja ljudskih prava, prethodne godine demonstrirali smo kako smo kao društvo slabašni, ali i izuzetno povodljivi. Dozvolili smo da nas zavedu oni koji profitiraju na našoj lenjosti i neznanju. Mnogi se nisu potrudili da pročitaju dokument zbog koga su šetali ulicama, ali i zbog koga su se u svojim izjavama sramotili.

Ostaće nam kao opomena odgovor jednog od demonstranata sa protesta protiv ratifikovanja Konvencije, a za koga nije isključeno da dokono ne gleda turske sapunice, da ne želi da se ukinu uloge čoveka i žene.

A ja se pitam ko će tom gospodinu da objasni da je i žena čovek?!

A što se pravobraniteljice Višnje Ljubičić tiče, palac gore!

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ ŽIRO RAČUN: HR8923600001102715720, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA O RAČUNU KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora:

• Šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženama
• Građanska dužnost svakog pravog domoljuba je da zaštiti decu
• Čovekova gramzivost ljudski rod svodi na kiborge bez srca
• Mržnja i susramlje naša su nematerijalna kulturna baština
• Kronika sretnih trenutaka
• Gradonačelnik Sinja ilegalno militarizuje napaćene građane
• Srbija se vrti u omeđenom krugu koji se sve više sužava
• Aleksandra Prijović razbija deluziju da Zagreb nije Balkan
• Do kad će se tolerisati kršenje ljudskih prava zatvorenika
• Bitno je da Možemo! opstane i povrati poljuljano poverenje

» Svi tekstovi ovog autora