Vedran Limić
– A di si ti krenija tako sređen?
– Iden udrit kartelu.
– Koju kartelu? Jesi li ti normalan?!
– Normalan, da ne mogu bit normalniji.
– A di to normalni penzjoneri idu tuć kartelu kad ne rade?
– O tome se i radi.
– Čekaj malo. Odma se vrati u dnevni da te ja malo pregledan.
– Ženo, nemoj me sad tlačit jer ću zakasnit.
– Ma di to? Šta ti je?
– Meni ništa, šta je tebi?
– E, Gospe mi, neš ti nigdi dok mi ne kažeš di si krenija.
– Iden u Hod za život.
– Majke mi mile ako ti nisi puka.
– Ja?! Zašto?
– Pa ne’š mi valjda reć da si i ti preša na njihovu stranu i da ćeš sad govorit da i po tvom mišljenju život počinje začećem.
– To nije bitno. Ja samo koristin svoja demokratska prava da iskoristin blagodati sustava kako meni odgovara.
– A šta tebi tu odgovara?
– Ispravka krivotvorenja datuma početka mog života!
– Ljubavi, polako, ohani, ne nagli. Evo, oćeš ti jednu travaricu da malo dođeš sebi.
– Može i dupla, ali ja svoja demokratska prava neću ne iskoristit.
– A da ti ja isto malo izmirin tlak.
– Možeš šta te volja, ali ja san tako odlučija i točka.
– Pa majmune jedan da bi li majmune, koju ćeš ti Gospu u Hodu za život kad ne viruješ u Crkvu.
– Pa baš zato ja i oću da me se na skupu vidi i da udren kartelu. Odma ću stat u prve redove da me svi mogu letretavat. Da kasnije ne bi bilo da nisan dosljedan.
– O kojoj ti dosljednosti tako nedosljedan govoriš.
– Ja o crkvenoj.
– A, Gospe moja, za kojeg san se ja ovo kretena udala?
– Ka prvo ja nisan kreten nego san savjesni građanin koji se bori za svoja neostvarena prava.
– Koliko ja vidin ti jedino imaš prava na hitnu hospitalizaciju.
– Gledaj, ženo, kako ti je pamet malo kraćih dimenzija onda ti je valja malo produžit.
– Skrati priču i govori o čemu se ovdje radi.
– O prizivu zdrave logike.
– Koje sad logike?
– Vidi, Ljube! Je li Crkva i svi vjernici govore da život počinje začećem.
– Govore. Bolje rekavši urlaju.
– Ma bravo. A je li se svi mi zajedno možemo dogovorit da fetus počinje dobivat konture s četiri miseca.
– Tu negdi. A zašto je tebi to važno.
– Polako. A s koliko miseci žena rađa?
– S devet naravno.
– Super. A koliko je devet manje četiri.
– Pa i kreten zna da je to pet.
– E kad je tako, a tako je, onda ja s pravon uz potvrdu moje principijelnosti u Hodu za život i uz pomoć Crkve oću da meni mirovinsko refa tih pet miseci neplaćene penzije.
– I ti misliš da bi to moglo upalit.
– Ajde, ženo, boga ti, pa ko u ovu državu smi protiv Crkve i mene.
– Mužu, ti si genije.
– Znači mogu u hod za penziju.
– Naravno, čekaj malo, idemo zajedno.
UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.
Još tekstova ovog autora:
- Ljudski bi bilo reć: Smoje, izvini
- Dica s kojom se igrate teško će vas izigrati
- Splitu ne pakirati
- Nepismeni naprid, ostali stoj!
- Kako sam posta peder
- Do kad će nas voditi mentalni kepeci i politički šarlatani
- Treći pčelarski rat na pomolu
- S mora gruva Split, Split u kontri muči, a ja nečuveni heroj
- Izdajnik sam i s time se dičim
- Ja neman ćer i ona mi se zove Lucijana
