Davor Džalto
U bogatom repertoaru hrišćanske hagiografije (biografija svetih) postoji i priča o svetom Genesiju. Priča kaže da je živeo u trećem veku, i da je bio rimski glumac (što se u ranohrišćansko vreme smatralo veoma nečasnim zanimanjem).
U jednoj pozorišnoj predstavi, čiji je cilj bio da ismeva hrišćanstvo, Genesije je glumeći, u svrhu parodije, da se krštava, doživeo istinsko preobraćenje i postao hrišćanin. Odbivši posle da se odrekne Hrista, bio je pogubljen.
Genesije je, dakle, pod maskom hrišćanina, postao hrišćanin i postradao kao mučenik za ”istinu” koju je spoznao na sceni, u kontekstu teatra. Realnost i drama (stradanja) se tako prepliću sa virtuelno realnim dramske forme, iz čega se rađa ”istina”, kako ona estetska, tako i edukativno-moralna, ali i metafizička.
Fastforward u godinu Gospodnju 2023.
U nedavnom obraćanju medijima (30. januara 2023. u Petrinji), predsednik Hrvatske Zoran Milanović je izrekao nekoliko stvari vrednih pažnje, upravo zbog njihovog ”jurodivog” karaktera, koje odstupaju od dominantnog medijskog i intelektualnog mainstreama unutar EU-a.
Milanović konstatuje da je HDZ napravio od ”nas” (nejasno je da li od države, državnog rukovodstva Hrvatske ili od svih građana) – klovnove:
”…dovedeni smo u status vazala, odnosno klauna u ovom cijelom međunarodnom poretku, u tom cirkusu. Ima tu neke artističke vrijednosti… Mi smo klaunovi, takvim nas je učinio HDZ. Međutim ne dam da budemo cirkuske pudlice. To je statusno pitanje. Klaunovi može. Klaun ima nevesele tužne oči, ali ima svoj psiho ustroj, iza toga se skriva nešto bogato. Pudlica je pudlica, cirkuska… To pokušavaju neki napraviti od nas.”
Nešto kasnije, referišući se na istu metaforu, Milanović kao da artikuliše i svoju ulogu. Budući da (Andrej) Plenković ”pokušava od nas [države] napraviti cirkuske pudlice”, Milanovićev odgovor je ”… ostanimo klauni. To je časna uloga. To je umjetnost”.
Ono što je ”znakovito” u ovom Milanovićevom govoru jeste ambivalentan status klovna. Milanović ga shvata gotovo kao tragičnu figuru, koja je tužna iako se od nje (u cirkusu) očekuje da zabavlja, ali koja uprkos ulozi koju igra ipak ima skriveni, dublji sadržaj. U tom smislu, klovn kao da u sebi objedinjuje ulogu (tragičnog) glumca i dvorske lude.
”Glumeći” (dakle odlazeći u prostor fikcije) klovn-glumac može predstaviti i izgovoriti ”istinu”, i može čak, poput Genesija, i sam doživeti preobražaj igrajući određenu ulogu, iako nije sa tom namerom preuzeo ulogu.
Ali kontekst Milanovićeve upotrebe pojma klovn takođe sugeriše i mogućnost da klovnove shvatimo ne samo kao cirkuske zabavljače već i specifičnije, kao dvorske lude, tj. kao legendarne zabavljače na kraljevskim dvorovima koji su, baš zato što su bili tu u ”neozbiljnoj” ulozi (u ”ozbiljnom” kontekstu dvora), imali privilegiju da saopšte vladaru ”istinu”, što drugi nisu smeli kako bi bili sigurni da će im glava ostati na ramenima.
Pri tome, obično su svi ti ”ozbiljni” dvorski konteksti zapravo pravi cirkusi, gde su vladari glavni cirkuzanti, dok su dvorske lude jedini tračak razuma u pomahnitalom političkom cirkusu.
Umesto da zadrži dostojanstvo klovna-dvorske lude, od Hrvatske, tj. njenog državnog rukovodstva, se očekuje da postane ”pudlica”, a Milanović otkriva i kontekst unutar kog pudlica treba da izvodi cirkuske tačke. Govoreći o ratu u Ukrajini, on kaže:
”Koji je cilj ovog rata? Je li to pobjeda protiv nuklearne super sile koja ratuje na svojoj granici u drugoj državi u koju je upala? Može li se takvu državu pobijediti konvencionalnim sredstvima? Koji je odgovor? … Kako je se može pobijediti? Tako da je se raskomada? Pa da onda u očaju ispali onih 6.000 glavica i glavuša nuklearnih koje ima i da onda svi idu doma plakat. Je li to rješenje? Dakle sve vrijeme tražim racionalan plan. (…) Tko plaća cijenu? Europa plaća cijenu. Amerika je plaća najmanje. (…) A Rusi? Računajte da je to njima kao [što bi Americi bili] Meksiko ili kao Kanada. (…) Od 2014. do 2022. mi gledamo kako netko provocira Rusiju s namjerom da ovaj rat izbije. I izbio je… Ajmo sad, koji je sad plan? (…) I vi me pitate koje je rješenje? Treba pitati Washington prije svega. Jer ja ga na ovaj način ne vidim. (…) Ovo je u određenoj mjeri duboko nemoralno što radimo kao kolektivni Zapad, koji u biti ne postoji. (…) Njemački tenkovi u Harkovu će dodatno homogenizirati Ruse… Ovo je politički neinteligentno.”
Milanović jasno uviđa da sve, ili bar velika većina država EU-a, plešu onako kako im to diktira imperijalni zapadni centar. Većina EU lidera, predsednika i premijera vlada, zbilja i nisu drugo do bizarne figure, koje zajedno sa poslušnim medijima i intelektualcima-cirkuzantima, dosledno i neumorno ponavljaju ustaljene mantre, praveći od evropskih zemalja i čitave EU, da se poslužim Milanovićevom metaforom, pudlice, a možda i samo puppets, koje se bez vođstva sa strane uopšte i ne mogu pokrenuti.
Milanović, dakle, pokušava za sebe, i političko rukovodstvo Hrvatske, izboriti ili odbraniti status cirkuzanta-dvorske lude. Ta luda će, istina, morati igrati neke uloge, ali će isto tako moći i izreći – ”istinu”.
Međutim, istinu nije nikad lako izreći, čak ni dvorskoj ludi, a posebno je to teško u savremenom globalnom cirkusu, koji ne samo da se sastoji od pudlica i lutaka, već se polako pretvara u cirkus-ludnicu:
”Vidimo u Europskom parlamentu da neki poljski i litvanski zastupnici… govore o dismemberment, o kidanju Rusije. Čujte, to je mahnito. To je manično-depresivno ponašanje. Mi i Srbi se nismo toliko mrzili. (…) To ludilo, ako mu ne možeš stati na kraj, treba se od njega maknuti, da ne pređe na tebe.”
U tom evropskom i globalnom cirkusu-ludnici, jedan visoko pozicionirani funkcioner, jedne od EU država, je svestan svoje uloge klovna-dvorske lude. Jer, kao i svi ”lideri” kolonija (što ne samo balkanske, već i najveći broj evropskih zamalja svakako jesu), koliko god delovali moćno i uticajno unutar kolonije, oni nisu drugo do ”pudlice” ili, u boljem slučaju, cirkuzanti-lude na imperijalnom dvoru.
Genijalnost ovih Milanovićih opaski se sastoji u tome što on svesno preuzima ulogu klovna-lude, i koristi je kao mogućnost da kaže istinu. Glumci-klovnovi-lude su pod maskom, i upravo im ta maska omogućuje da (pro)jave istinu.
I tako prisustvujemo jednom zaokretu dostojnom antičkih drama: predsednik-klovn-luda-koja-govori-istinu, stoji nasuprot ”slobodnim” i ”nezavisnim” mainstream medijima kao jednom od temelja ”demokratije”, iznoseći im – istinu. A istina, kao što znamo, može biti krajnje opasna.
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.
Još tekstova ovog autora:
- Ne možeš probuditi onog ko se pravi da spava
- Ima li nešto hrišćansko kod (švedskih) Hrišćanskih demokrata?
- Pravoslavlje i (anarho)socijalizam
- Jovan D. Ziziulas (1931.-2023.): teologija ličnos(nos)ti
- Opasno je ako nisi “naš” ili “njihov”
- Nepristajanje na ucenu ”Fanar ili Moskva”
- Imperijalni ratovi i ”nesvrstano” pravoslavlje
- Noam Chomsky: SAD izdaje naređenja, a Evropa im se pokorava