Vedran Limić
Kako me kao čovika definira puno stvari onda ne mogu samo nacionalnim predznakom odgovorit na nerijetko postavljeno mi pitanje: šta si ti?
Dakako jer uz mene su neraskidivo vezani: dijalekt, pismo, smisao za humor, spiza, muzika, običaji, kultura, vrime, sklonost prema sportu itd. Tako da sam po toj logici prvo Splićanin, Dalmatinac, Hrvat, Balkanac, Europljanin i na kraju Zemljanin. A kad se tako gleda onda sve i da želim ne mogu bit samo jedno od toga.
Isto tako svim drugima, ma odakle oni bili, nipošto ne sporim pravo na njihove posebnosti. Dapače, potičem ih, jer različitosti društvo uvijek čine bogatijim u svakom smislu.
E sad, kako bilo koje ruganje s Dalmacijom doživljavam kao potiranje i ismijavanje onog što je moje-naše onda sam na ”nože” s tom sve učestalijom praksom. I da se razumimo, ne smeta mene zajebancija na naš račun i, ne daj bože, da je kad zaslužimo nema, ali kad je sprdanje samoj sebi svrha onda sve, rekli bismo mi, što je slano ni mački nije drago.
Idemo redom. Je li u Splitu ima ”luđaka”? Ima i, po mom ukusu, previše. A jesu li svi oni koji u mom gradu žive zreli za psihijatriju, e, gospe mi, nisu. Ima li u ovom skoro dva milenija starom gradu narkosa? Ima i, po mom skromnom sudu, previše. Ima li u njemu pijančina? Ima, ali omjer alkosa i trezvenjaka je debelo na strani potonjih. Ima li šašavih, polupismenih, blekastih, neobrazovanih itd.? Ima, a je li samo oni žive u Splitu? NE!
I sad prije nego šta nastavim s ovom sve prisutnijom difamacijom Splita valja mi spomenut kako je ovaj grad, srazmjerno s brojem stanovnika najviše najeba u pretvorbi koja ga je do temelja ruinirala.
Od silnih tvornica osta je samo pepel, žalo i di koji kamen, ali ni on neće za dugo. I ko je za to kriv? Prvenstveno one mižerje od prodanih duša koji su ovi grad vodile po nalogu krupnih političkih igrača koji u njemu ne žive. A to ovaj ranjeni svit pamti i u svojoj nemoći zbraja i, na žalost, pribraja samo ovim od gori. Što je dakako van svake pameti. Ali na žalost je tako. Makar je na ovim prostorima uvijek neko drugi kriv. Ima bit da je tako lakše.
Ali ajmo se mi vratit na ono sprdanje s ovim, u svakom pogledu, pauperiziranim gradom. Kada je Darko Hudelist, prije masu godina, napisao utemeljenu analizu Splita kao vražjeg otoka, puno je lokalnog svita na njega popizdija i to samo zato šta ništa nije laga.
Kako sam i sam sklon kritici svega onog što je ajme u ovom gradu, Darku nikad nisam uzeo cijelu tu analizu za zlo jer je bila ljudski napisana. Ali ima bit da je takvo ljudsko novinarstvo s ovim novim medijima otišlo u ropotarnicu korektnog novinarstva.
Sada kolo vode žuti, kafeno govnasti i crni mediji. A upravo je, po njihovim stavovima, Split postao dno dna u svakom pogledu.
Uzmimo, na primjer, televizijske ankete koje se u Splitu sprovode na bilo koju temu. Jebalo majku, po njihovim analizama, u tom Dioklecijanovom gradu žive sami idioti. I nije važno je li se anketirani pita o poskupljenju goriva, novom željezničkom voznom redu ili liku i djelu predizborne Kolinde kad su odgovori i za Fellinija previše.
Obavezno, ali baš obavezno će na temu goriva odgovarati friško ubodeni đanki koji će mrtav-smantan odgovorit: ”A, brale, kako bi ti reka, ta beeenziiiina to ka ono nije nikako u redu jerbo je ka ono litra supera došla ka po’ pisa”.
A na pitanje izmijenjenog voznog reda će njegov kolega sa širom otvorenim zjenicama dometnut: ”Je, je evo sad kad san ka ono iša na derbi u Zagreb mora san dilat i treću smjenu da bi ka ono moga vikat ‘Jeeeebeeeen teee, Dinaaamooo!’ A to brale ka ono nije u redu”.
Oko Kolindinog lika i djela će preprodavačica s pazara s kikotanjem reč: ”Naša Kolinda je meni baš super. Lipa, šesna, školovata, a i ima je, tako da’ć samo njojzi ja dat svoj glas. Neka nje”.
Sljedeći koji je upravo vidio dno prazne boce pelinkovca će mrtav-pijan maliganski zaključiti kako je njemu ona: ”Žakon švih žakona. A i draga mi je jer može potegnit”.
Naredna anketirana, neka smišnica kojoj triba još dvi godine do mature će zaključit kako je Grabar Kitarović neki dan imala baš skroz lipu veštu koja joj stoji ka salivena i da joj je ona baš super, skroz dobra ženska jer je za naše kockaste na nogometnom prvenstvu navijala u rvackon dresu.
Isti ti, bože mi prosti, noUnar, će ić i malo dalje pa će mrtav-ladan, nakon onog tragičnog ubojstva mlade Meksikanke na Marjanu, pitat nekog zbunjenog norveškog turista za mišljenje o tom bestijalnom činu. Na to će ovi bježeći glavom bez obzira na to odgovorit: O my god!! What the fuck!
A kad nema ovih anketa koje odražavaju ”pravo” stanje splitskog duha i mentalnog zdravlja svih onih koji u njemu žive u vremenu kiselih kukumara obavezno ide prilog o piciginu, rivi punoj lijenih besposličara koji po cili božji dan srču kavu i dokonih šesnih Splićanki koje paradiraju gradom odjevene po ultima modi.
I manje-više to bi bilo sve ono što u očima onih koji to upijaju kao neupitnu stvarnost, stvara odbojnost prema ovom ludom, pijanom, narkomanskom, redikuloznom, dokonom, opasnom gradu kojeg, služeći se zdravom pameti, treba u velikom luku zaobilaziti.
Da kojim slučajem ne živim u njemu i dobro poznam njegovu realnost na osnovu ovih i ovakvih anketa pobiga bi iz njega momentalno.
I da zaključim. Blago rečeno, nije ni malo hrabro ovaj skoro do temelja sjebani grad ovako nakaradno prezentirat jer kad je tomu tako, a tako je, onda svi oni koji su u ovoj iskrivljenoj slici sudjelovali nemaju nikakvo pravo iščuđavati se kada, na sramotu svih nas koji ne spadamo u ovaj stereotip anketiranih, u istim tim medijima saznamo kako je neko zbog nabrojanih anti splitskih ”opservacija” iz metropole ni kriv ni dužan u Splitu doživio neugodnosti bilo koje vrste.
Stoga molim centar informativne moći da laška malo jer imate vi dovoljno svojih problema, ali nek o tome govore oni koji tamo tavore na mentalnoj periferiji daleko od tog istog centra.
Zato na kraju uzimam sebi za pravo da se u ime svih vas koji bi na žalost zbog svega ovoga u Splitu, ne daj bože, mogli najebat s pravom pitam: ”Alo, metropola, pitaš li se ikad ko je ovde zapravo lud?”
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.
Još tekstova ovog autora:
- Kornatska idila – večer kad su bogovi i ljudi bili jedno
- Kako mi je jedna Vida zavidala moždane
- Da ubuduće ne dođe do grčke tragedije
- Od ultra tužnih klečavaca do beskrajno sretnih skakavaca
- Memorabilije o mladosti u Jugi i Lipoj Našoj
- Naš narod ne smi više puzit da ga ne bi nastavili guzit
- Samo bezveznjakovići nemaju veze
- Ljudski bi bilo reć: Smoje, izvini
- Dica s kojom se igrate teško će vas izigrati
- Nepismeni naprid, ostali stoj!