Ivan Zidarević
Odsustvo akademske čestitosti najveći je oblik ugrožavanja nacionalne bezbednosti. Akademska čestitost podrazumeva postupanje u skladu sa bazičnim vrednostima akademske zajednice, kod nas su to oni i koji su politizovani, ali i oni obespravljeni te delovanje u skladu sa zadatim postulatima struke.
Od naučnika, osobe koja se koristi sistemskim aktivnostima kako bi postigla znanje, očekuje se poštovanje društva i drugih članova akademske zajednice sa pratećom odgovornošću. Gde su u svemu tome naši ministri/docenti/profesori svakome na dušu za razmišljanje.
U našoj lepoj Domovini, koja šalje SMS poruke kao oblik upozoravanja građanstva da prete kijameti i nevremena bez da se čitava teritorija pokrije adekvatnim signalom, snaga društvene zajednice se ne procenjuje u odnosu na znanje i nauku.
To nama nisu nacionalni prioriteti jer mi imamo obavezu da rešavamo one nepromenjive istorijske nasleđenosti iz 1941., odnosno 1991. godine.
Mi i dalje ne uspevamo da sagledamo da je ljudski napredak i prosperitet u direktnom odnosu sa razvojem nauke i tehnologije uz univerzalna, globalna, dostignuća.
Takve stvari se ne uče u našim ”školama za život”, gde imamo sve odlične đake (doskora i gladne bez toplog obroka), ali se zato aktivno reinterpretira i iskrivljuje zajednička prošlost koje se gnušamo i koja nam je sinonim za tamničenje potlačenih građana (čitaj Hrvatica i Hrvata).
Dok se ne skockamo i pokušamo da razumemo nedokučivo, a kome je do razumevanja kada postoji ChatGPT i srpska izvedenica Vukajlija, nije nebitno pominjati koliko je opasno moralno odronavanje kada se ”naučnici” koriste plagiranjem u ”svojem” naučnom radu za opšte dobro.
Narod je za takve uvek imao izraz ”kićenje tuđim perjem” i ono označava prisvajanje tuđe muke i rada, spoznaje i rezultata kao svojih, bez da se plagijator potrudi pa barem ispravi i prepisani tipfeler.
A zašto bi kada mu se očigledno sve može i toleriše.
Radi se o onom iracionalnom u nama, koje čuči u našem DNK, da smo spremni da izdamo i nacionalne interese samo da nekom našem pomognemo i spasimo ga progonstva ili kazne.
Takvu genetsku mutaciju, autohtonu za balkanske narode koji ne žele zajedno, ali ne mogu ni jedni bez drugih, teško je objasniti ”stranom čoveku”, a da se ne povisi ton ili uzme letva u ruke.
Ovakav (ne)rad, bavljenje tuđom naukom kao svojom jedno je od najosetljivih pitanja i za funkcionisanje univerziteta, a ogleda se u suštinskoj autonomiji koja je tada na testu. Odnosi se na nasrtaje, nije im ništa sveto, a sve šta je protiv njih je prokleto, kada svi oblici vlasti koji nisu univerzitet imaju udaranja i šikaniranja autonomije radi svojih ciljeva.
Politika je prisutna na univerzitetima i univerziteti se političarima obilato koriste. To je ona sprega koja nas srozava na međunarodnim lestvicama izvrsnosti jer širom zatvorenih očiju dozvoljavamo upade ”padobranaca” po raznim katedrama sa pratećim zvanjima.
Nažalost jedno sveučilište je sada postalo i sinonim za halapljive političare i prepisane doktorate, što nije fer prema studentima i časnim profesorima.
Nažalost ne postoji razvijen sistem akademske odgovornosti koja bi trebala da bude aktivna i konstantna, a ne reaktivna i pasivna prema pojavama koje ugrožavaju naučni rad i koje su tu da još više unazade važne institucije od posebnog značaja.
Jer kao i kod medicinske struke ili sudske iznova se očekuje odgovornost i penalizacija za nečastan i nemaran rad, ali to izostaje. Slično, preslikano, je i kod akademske zajednice koja se guši u partikularnim interesima ne mareći za esnaf i budućnost naučne misli i dela.
Statistički podaci pokazuju da smo nacija u nestajanju. Demografija i demokratija nam ne idu od ruke i postavlja se racionalno pitanje, koje u gomili grlatih niko ne čuje, ko će ovu zemlju da modernizuje i omogući joj šansu koja se dobija isključivo stalnim razvojem nauke.
Kako je počelo to će po svemu sudeći biti druga generacija dece onih koji sada jure biciklima po gradovima kako bi zadovoljili našu ulogu u konzumerizmu i izvitoperenoj globalizaciji.
Niti manje zemlje, pune prirodnih lepota, niti veće društvene disperziranosti i animoziteta. I to je jedna od naših stalnih rana koja nas određuje i u pogledu bavljenja naukom, ali i onime šta od nauke, te naučnika, očekujemo.
Tako smo se podelili na istok zemlje sa konzervativnim gledištima prema transformaciji društva, odnosno na zapad zemlje, zlonamerni bi rekli državu za sebe, Istru sa aneksiranim gradom Rijekom i liberalnijim pogledima.
Naravno da centralizovanoj vlasti ne pada napamet da interveniše, da pokuša da stvori agendu razvoja u barem nekoj grani privrede, te cinično produbljuje razlike koje nakon više decenija pokazuju da je geografski determinizam majka i maćeha svakog pojedinca pa i u jednoj maloj zemlji. Jer neko se rađa na mestima divlje betonizacije, a neko nikako da doživi betoniranje ulice u svom mestu.
Na kraju je važno istaći, a dešavanja nakon zemljotresa i sada ovih jakih letnjih oluja posebno to dokazuju, da su za optimalan razvoj našeg društva jednako bitni i sveučilišni profesori (misli se na one koji su časni i pošteni u svom naučnom radu – karakteri su nešto drugo) kao i ”profesori” za pločice, parket, gletanje i pokrivanje krovova.
I kada to političari, ali i čitavo društvo, shvate možda ćemo imati razumnije prioritete i jednakiji odnos prema svim članovima (ne)akademske zajednice.
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.
Još tekstova ovog autora:
- Zlostavljanje životinja je kazneno delo u Hrvatskoj
- Javne ustanove trebaju da budu mesta premošćivanja razlika
- Po femicidu 2022. godine smo zauzeli krvavu bronzu u Evropi
- Jezik mržnje koji kosti nema ali kosti lomi gazi bubašvabe
- Moralnu miliciju ne zanima što je i Isus imao dvojicu očeva
- Otrgnimo se od raširenog defetizma koji parazitira Balkanom
- Jalov posao onih koji žele propisivati kako govoriti i pisati
- Nove generacije ne razumeju sadržaj već tumače samo formu
- Svi smo jednaki, ali povlašteni su u svemu jednakiji od nas
- Lepa vest se teško probija kroz fabrikovani senzacionalizam