Vedran Limić
– Ljubavi!
– Reci.
– Imaš li ti pušku?
– Šta će mi ona kad ja iman top.
– Ozbiljno te pitam.
– A ja tebi najozbiljnije kažen da iman top, iman i municije, jedino me jebe šta mi cijev baca malo put doli, a i slab san s metama.
– Gudo jedna! Mene zanima imaš li pušku ili ne?
– Ima san zračnu, ali kad san ka mulac, misleći da je prazna, upuca ondašnju curu u butinu, itnija san pljucu na šufit da je vata ruzina.
– A jesi li ima dozvolu za nošenje oružja?
– Ako govoriš o topu sam sebi san je izda, a za zračnu naravno da jesan.
– A jesi li radi zračne puške radija neki pregled za dobit dozvolu?
– Naravno, jer je tada bija takvi propis. Za podvodnu nisan iša na pregled, ali san isto ima dozvolu. A kako nisan vozika podmornicu onda za nju i nisan iša polagat vozačku.
– Ti sve okrićeš na zajebanciju, a ja tebe ozbiljno. Aj, dobro, a jesi li ima pištolj?
– Jesan dok san radija u sigurnosti na škverskoj kapiji.
– Zašto?
– Zato šta je uprava branila radnicima da kradu prokrom, bakar ili diode za varenje.
– I ti bi radi tih monada puca u njih?
– Kako ću pucat kad san nosija samo korice, ali to oni nisu znali.
– A di si ostavija pištolj?
– Na sigurno. Nisan valjda pizda da ga nosin jer bi tek onda najeba ako bi me koji buzdo razoruža.
– A kad bi vidija koga da je nešta ukra šta si onda radija?
– Normalno. Okrenija bi glavu, a ako ni to ne bi pomoglo onda san za njin vika BUM, BUM, BUM i ako bi pa na pod, uvatija bi ga.
– A ako ne bi pa?
– Onda bi opalija žešći rafal. Ajde, ženo, ne zajebaji, pa ta raja je krala samo u sitno.
– Pusti ti to, krađa je krađa.
– Eto je Debeljak radi toga šta ja nisan pokoka dvi-tri iljade škverana sad bidan u gabuli.
– A je li se tada kralo i u krupno?
– E to sad već spada u poslovnu tajnu.
– Čiju?
– Uprave, boga ti.
– A jesi li i tada zarad pištolja mora činit neke preglede?
– Svake godine su nan u ambulanti potvrđivali mentalnu sposobnost, ali u mon slučaju bez potribe jer san triljun puta duže u rukama ima temperin nego to govno.
– Zašto?
– A jeba te led i ti pitaš pizdarije.
– Kako?
– A jesi li ti probala s pištoljen rasić kruv na pola i činit sendvič?
– A je li imaš još kakvog ladnog oružja?
– Iman luk i strelu, onu arhivsku sablju šta mi ostavija tvoj stari, dvanaest strelica od pikada, jedne osti i jedan šestar. A koliko znan za šestar i ove ostale monade ne triba činit psihološki pregled. Ma čekaj malo, je li ti to oćeš mene prijavit MUP-u za nelegalno posjedovanje ladnoga oružja?
– Hm, a bi li mogla?
– Naravno da bi, ali se bojin da će u tom slučaju oni tebe poslat na psiho pregled.
– Šta si se pripa, naravno da neću. Nego kaži ti meni, pametnice moja, je li i lovci isto svako malo moraju činit psihološke preglede?
– Ajmo skratit priču. Ljube, bilo kome ko nosi oružje moždane se mora svako malo prigledavat. Pa vidiš i sama koliko puknutog svita ima.
– A ima li iznimaka?
– Ima.
– Koji su to?
– Svi naši političari koji bez pardona rafalima i plotunima rokaju svakog ko in se nađe s druge strane njihovog interesa.
– A ko je donija ti zakon da se njihovo mentalno zdravlje ne provjerava?
– Oni sami.
– Isto to nije u redu.
– Je, ljube, je, jer da oni moraju proć psiho test ili barenko IQ test više od tri dila njih ne bi ni primirisalo politici.
UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.
Još tekstova ovog autora:
- Kako sam posta peder
- Do kad će nas voditi mentalni kepeci i politički šarlatani
- Treći pčelarski rat na pomolu
- S mora gruva Split, Split u kontri muči, a ja nečuveni heroj
- Izdajnik sam i s time se dičim
- Ja neman ćer i ona mi se zove Lucijana
- Zašto je Domagoj zavidao Ronalda
- Simbiozom kolektivne zdušnosti možemo multiplicirat htjenje
- Kad lažeš, laži kao političar
- Jest se mora, a krast ne znan
