Vedran Limić
– Dobro jutro, dobili ste Pčelarski savez Hrvatske. Kako vam možemo pomoći?
– Dobro jutro i vama, ja san Vedran Limić iz Splita i iman veliki problem.
– Koji?
– Naime, pored Drniša iman vikendicu i bazenčić oko kojeg mi se pojavilo oveće jato čela.
– Mislite roj?
– Mislin na jato rojeva.
– Pa koliko ih je to?
– Ima ih dosta.
– E, to je problem! A koliko ih ima otprilike?
– Iša san ih brojat, ali kako su puno nemirne nisan ih sve pobroja.
– Ipak recite neku aproksimaciju.
– Po mom viđenju od sto komada do dvista miljuna.
– E, to je ogromni problem!
– Dobro ste to primijetili. I šta mi je radit?
– A je li oko vas ima koji pčelar?
– Imaju dva.
– I to su njihove pčele?
– Moje nisu, a čije su ne znan.
– Pa valjda su njihove.
– Valjda jesu, jer ja sa sigurnošću ne mogu tvrdit čije su. Nemaju registarske oznake.
– Ma njihove su garant.
– Kad vi kažete, virujen.
– E, onda ih morate zamolit da dođu po svoje pčele.
– Mislim da to neće moći.
– Zašto?
– Zato šta je taj medeni dvojac jedva živući.
– Kako to mislite?
– Stariji ima 98, a mlađi 96 godina.
– E, to je stvarno veliki problem!
– I meni se čini. A šta ja mogu uradit? Naime, ja sam alergičan na ubod pčela.
– Auuu, e to je baš ogromni problem!
– Vidin ja da ste vi stručni stručnjak.
– Ma da, ja sam znate završio veterinu.
– A meni se čini da ću ja završit na Lovrinac.
– A kaj vam je to?
– Lokalno groblje.
– U Drnišu?
– Ne, nego u Splitu.
– Vidite gospon, vi imate veliki problem i ja vam stvarno ne mogu više od ovoga pomoći.
– Hvala vam! Puno ste mi pomogli.
– Đenja!
– Aj, bok!
Nije mi bilo druge nego nazvat poznanika koji bi se moga tendit u to:
-Alo, Bajs! Ti ka’ lokalni igrač sigurno znaš kako se mogu riješit čela!?!
– E, kumašine, to je problem!
– Ma nemoj mi reć!
– Moj kum Mate ti je stručnjak za ote stvari! On je isto ima čele oko baz’na i sve ih je potra. Evo ti broj.
– Fala ti ka’ bratu!
Treća – sreća, mislin ja u sebi.
– Alo, je li Mate?
– Nego ko će b’t!
– Reka mi je Bajs da vi znate kako ću se riješit čela oko bazena.
– To je i meni bija vel’ki problem, ali san ga rješ’ja su kamenon soli.
– Kako to mislite?
– Bogareti kupija san kamenu sol i meknija je u bazen.
– A koliko bi ja triba te soli?
– A k’liki je bazen?
– Tri puta šest puta metar i po.
– A k’liko ima čela?
– Po zadnjen popisu izbroja san ih dva miljuna tristotridese šest iljada i osanstodvi.
– Muku ti Is’sovu! E, to je, moj kume, stvarno vel’ki problem!
– Ne more bit veći!
– Bogare mi, moraćeš utrat jedno po tone soli.
– To mi malo puno! Imaš li koji drugi savjet?
– Dotraj stršljena, on će ih potrat.
– Mate, rode, puno ti fala!
– Ma di neću čov’ku pomoć kad ima taki problem.
– Fala, Mate!
U nevjerici nazoven ja opet mog prijatelja koji me uputija na stručnjaka Matu.
– Alo, Bajs! Je li ovi tvoj Mate šta u rodu s onin iz Zagreba?
– Su kojin?
– Pa s onin iz ministarstva o’ čela?
– More lako bit! Ima našeg svita svukuda! A šta ti je kaza?
– Reka mi je da nabavin stršljena, pa mislin ako imaš kojega da mi ga za ovu sezonu afitaš.
– E, kumašine, tek je to veliki problem!
– Zašto?
– On se ne da ujtit, on sam dođe.
– Pa šta ću sad?
– Ne znan, kume! A imaš li kojega inženjera od ortikulture?
– Misliš da on zna kako do stršljena?
– Ako on ne zna, ko će znat?
– Fala, kume!
U nadi da će mi zadnji moj ”joker zovi” pomoć u rješavanju ovog problema okrenija sam broj dragog prijatelja koji se razumi u sve.
– Alo, Staljinko, pomagaj ako Boga znaš!
– A šta se dogodilo?
– Moran zarad čela oko bazena nabavit stršljena. Imaš li kojega?
– A je li ti triba muški oli ženski?
– Koji je žešći?
– Ženski, naravno.
– Onda mi daj ženku.
– E bojin se da će to bit problem!
– Koji?
– Neman ženku.
– Aj dobro, onda mi daj muškoga.
– Opet problem!
– Šta je sad?
– Neman ni muškoga.
– Jeba te led, tebi je do zajebancije, a mene jebu čele.
– Nema ti tu problema! Lipo uzmi jedan karton metar za metar i na njemu velikin slovima napiši: Drage čele, molim vas, ajte ča!
– I misliš da će me poslušat?
– Pa nisu čele pizde ka’ judi!
– Fala ti, prijatelju. Pozdravi Lucu!
– Alo, mona, ne prekidaj.
– Oli mi nisi sve reka?
– Nisan jerbo ako nabaviš stršljena moš uć u gabulu.
– Zašto?
– Jer se oni brzo roje.
– I šta onda?
– Onda moraš nabavit lastavicu.
– Zašto?
– One tamane stršljene.
– A kako ću se njih riješit ako su i one jebežljive pa se nakote?
– Nabavi orla. One biže od njega.
– A koga se boji orao?
– Miga 31.
– A Mig? Ko je njemu dušman?
– Ameriški F 16.
– Jeba te led, Staljinko, pa ovo će dobacit do trećega svitskoga zarad šake čela?!
– Uvik je rat počima oli zarad piške oli zarad koje pizdarije.
– Ima bit da će ovi novi počet zarad pizduna.
– To misliš ka’ mene?
– Ne, nego svih koje san jutros zva!
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.
Još tekstova ovog autora:
- Ljudski bi bilo reć: Smoje, izvini
- Dica s kojom se igrate teško će vas izigrati
- Splitu ne pakirati
- Nepismeni naprid, ostali stoj!
- Kako sam posta peder
- Do kad će nas voditi mentalni kepeci i politički šarlatani
- S mora gruva Split, Split u kontri muči, a ja nečuveni heroj
- Izdajnik sam i s time se dičim
- Ja neman ćer i ona mi se zove Lucijana
- Zašto je Domagoj zavidao Ronalda
