Čuvajte mozak da vam u starosti ne oduzmu dostojanstvo

Biste li ubili svoje starije članove porodice, jer više nisu u stanju da privređuju, nemaju bednu penziju da im otimate, uz to su još i ”podetinjili”?

Čini se da je pitanje neprihvatljivo, asocira na kazneno delo, svakako, te da onome ko ovako nešto izgovara treba napraviti istom merom.

Pre nego što uzmete tupu kašiku u ruke, letvu, sekiru ili ašov skoknimo do komšijske Srbije i upoznajmo se sa običajem koji se imenuje lapot.

Lapot je naziv za ritualni običaj ubijanja starih ili nemoćnih ljudi, najviše članova porodice. Kako se ovaj misticizam prenosio transgeneracijski, sa oca na sina (ništa majka i kćer), kao onaj naš PTSP, tako je ovo verovanje o postojanju ovakvih ”obreda” došlo i do nas pa se mi kao iščuđavamo kako su naši pradedovi (ništa prababe) bili tako okrutni i zapravo oceubice.

Da ne bi bilo da su samo Srbi koljači očeva, ovako nešto ima svoje potencijalne korene dalje od ”velike Srbije”.

Antički pisci, poput Herodota i Strabona, pisali su o narodima na Kaspijskom jezeru koji su svoje starce od preko 60 godina, kod nas se do penzije radi do 65!, ostavljali u kojekakvim (ne)uslovima bez hrane i vode kako bi skapali zatvoreni.

Po zapisima etnologa, Skiti (iranska nomadska plemena) svoje su starije članove zajednica, koji valjda nisu bili atraktivni zbog svoje mudrosti i slabijih udova, klali i kuvali (negde se pominje i ljudožderstvo). Bili su sujeverni te su smatrali da je nesreća ako se umre prirodnom smrću.

Nešto kao mi kada vidimo crnu mačku kako nam prelazi ulicu pa krišom skidamo maske i pljujemo, šireći globalni virus po zapišanom asfaltu.

Smatra se da ljudi sa višim nivoom obrazovanja (ne nužno i fakultetskim) obolevaju kasnije jer viši nivo edukacije (znači, sediš kući i sam nešto učiš, ne treba ti diploma) omogućava bolje nošenje sa oštećenjima na mozgu

Na našem brdovitom Balkanu, a od 2010. godine cenjeni akademik Feletar tvrdi da mi tu nikako (više) nismo, tokom prošlosti se, valjda, postupalo slično.

U pitanju su prostori istočne Srbije, tamo gde je ezoterija jako ukorenjena, ”da se Vlasi ne dosete” (frazeologizam), okolina današnjeg Skoplja, zapadni deo Bosne i Hercegovine i naravno, tamo gde ”spava najmudrija srpska glava”, plemena Crne Gore (visoko u brdima).

Istočna Srbija, a to malo ljudi (ne)zna, bogat je kraj zlatonosnim rekama i čitavim terenom dominira alpsko orogeno stablo (nisu samo Slovenci posebni). Severno alpsko orogeno stablo pruža se kroz Srbiju kao istočna zona venačnih planina kojoj pripadaju planine istočne Srbije (dominira Stara planina ili Balkan).

No pored lepe prirode zanimljiva je i etnologija pa se tako navodi da su sinovi ubijali starije članove porodice, bez da su bili osuđivani za to.

Praktikovalo se sve. Od odrubljivanja glave plugom ili ralom do utepavanja motikom. Neki su klali, drugi su se bavili alhemijom, a u Crnoj Gori se ubijalo stavljanjem komada pogače na sedu glavu pa udri maljem.

Kao opomena da se sve prenosi, pa i taj isti malj, ubijani bi izgovarali: ”Sine moj, da si živ i zdrav mnogo godina i da dočekaš starost, pa i tebe sin ovako da isprati na onaj svijet”.

I dalje se mozga da li je ovakav vid smaknuća starijih članova zaista postojao.

Onaj ko sada razmišlja kako je to moguće, da je nejasno da li je ovo mit ili ne, neka se zamisli kako mi danas tumačimo postoji li globalni virus ili ne i da li je vakcina šećerna vodica upakovana u skupu ambalažu sa ciljem da nas porobe, ovako promućurne.

Kako su ovi delovi Balkana bili mnogo godina pod turskom vlašću (onaj koji kaže da se radi o periodu od 500 godina ne zna istoriju ni matematiku), narod je trpeo težak život, čestu glad, te su stariji postali teret svojim ukućanima, a hleba nije bilo ni za one koji su privređivali.

Ujedno, predeli istočne Srbije i planinski delovi Crne Gore ni tokom turske vladavine nisu bili pokoreni, prost narod bi rekao ”vukojebine”, te su mnoge porodice zaista živele izolovano i običaj poput lapota je mogao da egzistira.

Autor Bojan Jovanović, u knjizi ”Tajna lapota”, razmatra simboličko značenje i odbacuje postojanje ovakvog ”obreda” kao istinitog: ”(…) Izmišljenim pričama udaljavamo se od stvarnosti da bismo se približili onom nedostupnom i željenom”.

Na ovakav način sugeriše nam da se radi o smeni generacija i moći unutar porodica te se negovanjem i ovakvog mita ostvaruje ravnoteža između načela zadovoljstva i načela realnosti uz akcentovanje sazrevanja muškaraca u ”glave porodice” čime se osporavaju već postavljeni autoriteti.

I, jeste li gledali, Oskarom nagrađeni, film ”The Father” (ne onaj sa lepim Goranom Bogdanom)?

Najstariji nagrađeni oskarovac Entoni Hopkins odigrao je lik čoveka koji boluje od demencije, klinički sindrom gubitka kognitivnih i emocionalnih sposobnosti koji dovodi do gubitka pamćenja, poremećaja mišljenja, promenama ponašanja i ličnosti osobe (bolesnika) koji mu onda otežava svakodnevni, normalni život.

Biste li ubili svoje starije članove porodice, jer više nisu u stanju da privređuju, nemaju bednu penziju da im otimate, uz to su još i ”podetinjili”?

U najvećoj meri javlja se kod starijih ljudi, koji su imali sreću da i dožive mizerne penzije, te njihovi simptomi često bivaju zanemareni uz negiranje sopstvenih ograničenja ”deda je opet izlapeo”.

Lečenje se većinom oslanja na farmakologiju, korišćenjem različitih inhibitora, ali ništa manje nije bitna ni psihosocijalna intervencija, jer je potrebno da se neko brine o dementnim osobama.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 57,5 miliona ljudi na svetu ima neki oblik demencije, a procenjuje se da je u Evropskoj uniji 6,4 miliona osoba sa takvim bolestima i da bi do 2050. godine u svetu mogli da imamo više od 115 miliona obolelih.

U Domovini se procenjuje da je ukupno 86.000 osoba obolelih od demencije i da će taj broj da nastavi da raste (NZJZ).

Celoživotno učenje, uz prestanak prejedanja, kontrolisanje šećera u krvi i kojekakvo vežbanje odgađa kognitivno propadanje.

Smatra se da ljudi sa višim nivoom obrazovanja (ne nužno i fakultetskim) obolevaju kasnije jer viši nivo edukacije (znači, sediš kući i sam nešto učiš, ne treba ti diploma) omogućava bolje nošenje sa oštećenjima na mozgu.

Učenje sviranja instrumenata, stranih jezika, pa i instant popularni sudoku čuvaju zdravlje vašeg mozga i odgađaju da vam u starosti, neko i neki, oduzmu vaše lično dostojanstvo.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, PREKO PAYPAL-A, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora:

• Otuđeni no uvijek dostupni za cyber opasnosti koje vrebaju
• Gde se denuše žene da odbrane drugu ženu od treće žene?
• Dosta je kopanja po ranama ljudi koji tuguju u Vukovaru
• Srbima je vrlo (ne)poznato da ”Rusija suzama ne veruje”
• U SAD-u u usponu homofobija, rasizam i ksenofobija
• Ko zadnji ode nek ugasi svetlo!
• Što možemo naučiti od velike poplave u Rijeci
• Lažna zaštita ljudskih prava u lokalnoj samoupravi Vukovara
• Nije ok da tumačimo bez da se potrudimo da razumemo
• Homo zajednice nisu i ne mogu da budu zlo koje treba lečiti

» Svi tekstovi ovog autora