Ivan Zidarević
Kako su preneli mediji, ministar znanosti i obrazovanja prethodni je vikend, preko reda i preko živih pacijenata, posetio zagrebačku bolnicu za traumatologiju i hitno se pregledao. Kasnije su, kako je i potvrdilo Ministarstvo znanosti i obrazovanja, hvala Bogu, rekli da se ipak nije radilo o hitnom slučaju i stvar je time rešena. Neki pacijenti i dalje tamo čekaju…
Kako su ponovo preneli mediji, kći najbitnijeg čoveka u državi, ne to nije vrhovni komandant ili premijer, predsednika Hrvatskog sabora je i pored štrajka sudskih službenika i nameštenika uspešno obavila upis založnog prava na nekretnine. I iz Općinskog građanskog suda u Zagrebu kazali su da nije bilo nikakve protekcije. Neki građani takav upis i dalje čekaju…
I ministar vojni, to je onaj čovek koji ga (tako narod ume da kaže) ”svakodnevno meri” sa vrhovnim komandantom, izvršio je upis hipoteke na svoj kredit APN-a. Porezni obveznici, znači mi, dali smo mu legalno 26.300 evra subvencije za njegovu novu kuću. Neki građani takav upis i dalje čekaju…
”Imamo svoju Hrvatsku, naša je i bit će onakva kakvu sami želimo i nećemo nikom dopuštati sa strane da nam propisuje kakva ta Hrvatska treba da bude!”. U pitanju su reči nekadašnjeg Titovog generala i prvog nam predsednika Franje Tuđmana koje je izgovorio na Trgu bana Jelačića, pred oduševljenim građanima, nakon što je 1992. godine naša Domovina primljena u punopravno članstvo Opšte skupštine Ujedinjenih nacija.
I, je l’ se spremate na ulice? Ako možda i niste skloni da se tokom leta angažujete za opšte dobro, radi straha od sunčanice i hiperpigmentacije, sigurno ćete izaći na (stalno se šuška prevremene) izbore i daćete svoj glas za promenom ili potvrdom sadašnje vlasti.
Ili ipak nećete ni to, statistika kaže da je to više izgledno, jer mislite da su ”svi isti”, da ”od vas ništa ne zavisi” i ono šta je najlegitimnije da će oni, i ovako, nakon izbora ići u skrpano koaliranje.
Izlaznost na poslednjim parlamentarnim izborima u Domovini bila je 46,85 odsto! Ako se vraćamo unazad, 2000. godine na izbore je izašlo 76,53 odsto birača, 2003. godine njih 66,83 odsto, 2007. godine 63,41 odsto, 2011. godine glasalo je 62 odsto upisanih birača dok je 2015. godine glasalo njih 60,82 odsto.
Naša mlada Domovina lepe i betonirane obale, u dužini od 1.777 kilometara bez ostrva – odnosno preko 6.000 kilometara dužine obale zajedno sa 1.244 ostrva, zvanično je postala nedostižna za ono malo stanovništva koje se nije iselilo i zbog otimanja zajedničkih resursa (čitaj preko reda zdravstvene usluge ili upis vlasništva) nije prevremeno napustilo živući svet.
To je današnja slika i prilika Hrvatske koju smo oblikovali po nama i niko nam za to nije kriv osim nas samih, ali je to teško čuti i priznati.
Društvo u kojem preživljavamo, sa političkim elitama koje se međusobno nadmeću u transparentnoj zloupotrebi položaja, doživelo je i to da je bazen ”crvenih i crnih” vragova ispražnjen (što zbog obične biologije što zbog iseljavanja) te smo sada preteći okrenuti, kukom i motikom, jedni prema drugima.
Počeo je interni kanibalizam nad kojim niko ne interveniše, distancirajući se rečima da živimo u liberalnom društvu slobodnih, opterećeni kreditima, građana.
Domovinski rat, kao najveća i najblistavija zvezda (ne petokraka) savremene Domovine, tu i je i antifašizam, ali to se teško ili nikako ne uči u ”školama za život”, ipak nije omogućio nikakvu suštinsku nezavisnost, samostalno uređenje odnosa i spoljne politike, ali ni zaštitu i očuvanje domaćih resursa.
Mi smo sve to, što iz straha, potreba, populizma, ali i partikularnih interesa prodali, jeftino, ili ustupili drugima i sada smo i formalni taoci disperzirane Domovine bez prava nad vlasništvom njenih dobara.
I to bi, ukratko, bila naša realnost koja se ne prezentuje u medijima jer je bolna i udara u sred glave, osvešćuje, pa je mnogo lakše i probabljivije da se bavimo nerešenim pitanjima iz prošlosti i temama nad kojim mi danas nemamo nikakvog uticaja.
To su pominjane prolivene vode ili ritnutih sto litara kravljeg mleka nad kojim plačemo i rigamo bez da se usresredimo na ovakvu, nikakvu, sadašnjost koja nas čini lošim ljudima.
Nažalost smo i svedoci kako nas globalizacija, individualizam, egoizam i narcizam preuzimaju i kako se u tome nikako ne snalazimo, ali nam prija da mislimo da tako trebamo, očekivano, da živimo.
Kao kakav otirač pod klimavim nogama izmiče nam poštovanje zakona, dostojanstva drugih i drugačijih, ali i građanska svest i savest koja se (ne) uči u kući, a kasnije ni u školi sa svim onakvim peticama.
Stilom života, svakodnevno i ubrzano, gubimo bitku čime oduzimamo pravo deci (i oni koji nemaju decu vole da kažu ”našoj deci”) na nekakvu, bilo kakvu, budućnost.
Jer svet nije počeo sa nama, ali po svemu sudeći mi ćemo da načinimo takvu štetu da će se sa nama i završiti. I u takvim stvarima, uništavanja i unazađivanja, mi smo (čini se) prvaci.
Bilo bi pošteno da pri napuštanju i vaše Domovine barem ugasite svetlo. Naravno sve pod uslovom da će biti struje koju ćete moći da ugasite (HEP).
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.
Još tekstova ovog autora:
- Šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženama
- Građanska dužnost svakog pravog domoljuba je da zaštiti decu
- Čovekova gramzivost ljudski rod svodi na kiborge bez srca
- Mržnja i susramlje naša su nematerijalna kulturna baština
- Kronika sretnih trenutaka
- Gradonačelnik Sinja ilegalno militarizuje napaćene građane
- Srbija se vrti u omeđenom krugu koji se sve više sužava
- Aleksandra Prijović razbija deluziju da Zagreb nije Balkan
- Do kad će se tolerisati kršenje ljudskih prava zatvorenika
- Bitno je da Možemo! opstane i povrati poljuljano poverenje