(Opaska uredništva: Primili smo slijedeće pismo, ”Vidim da si se i Ti uhvatio našeg Blaženika i sveca in spe. Prije koji mjesec, premećući požutjele, prašnjave papire u podrumu naišao sam na pjesmu koju prilažem. Pisana je na staroj pisaćoj mašini kao underground, negdje u jesen 1943. Napisao ju je Žmigavec, pseudonim novinara koji je pisao prije rata (mislim Drugog) satirične pjesme u ‘Koprivama’ koje bi se mogle uzeti kao preteča Ferala. Inače čovjek se zvao Milan Dobrovoljac, rođen u Dugom selu, zaređen za svečenika 1901. Pjesma je autentični dokument nastao ‘in real time’ i čini mi se, interesantno povijesno svjedočenje.” Smatramo da je potrebno je objaviti na našemu portalu.).
Odgovor preuzvišenom g. Nadbiskupu na njegov govor od 31.10.1943.
Nadbiskup pričal priču je neku
O jednom mužu i jednom peku:
Mužek je nemlih sakoga jutra
Peku donašal po pet kil putra.
Mužek je – tak je pogodba bila
Primal za putar kruha pet kila.
Jednog je dana pek puter vagal
Al mu se nekak z gvinti ni slagal,
Falilo ga je ravno prek funta –
Mužek me vara, pek si pregrunta,
Pa ga pozove, da ga zašpota
Kak prevaranta i kak falota.
Mužek mu rekel: „Gospon pek dragi,
Nisem ih bormeš varal na vagi,
Kak sem si gvihte kupit pozabil
Ja sem kak gviht si njihov kruh rabil.
Če pet kil si njihov kruhek ne važe
Onda se mera nikak ne slaže.“
Probal pek vagu pa se vuveril,
Da kontam dasad krivo sve meril,
I mam proč hitil vagu tu staru,
Da ne bi konte bile na kvaru.
I kupil vagu točnu in novu ….
Nadbiskup spričal priču je ovu
I onda zvlekel nauk je stoga
Kak svet furt varal dragog je Boga,
Da se za Boga nikaj ni brigal
I Bog ga zato z ratom kaštigal.
Nosil ni boga svet v svojoj duši
Zato Bog grade i sela ruši.
I sad prečasni Metropolita
Raznim peršonam levite čita:
”Za cirkvu si su ljudi jednaki
Ar stvorek božji čovek je svaki.
Katolik, Židov il pravoslavni
Pred cirkvom si su jednaki, ravni.
Krala v palati, cigana v šatri
Isto jednako štimajne patri.
Horvat il Srbin – prostak kak fini
Deca su Božja – Božji su sini.
Nikaj ne vredi nauk rasistov,
Ar svakog zbavil sveti križ Kristov
Narodi si su čisto jednaki
Nikog se nemre štimat po šaki.”
Šakon po nosu dal sad Prečasni
I teoriji takajšne rasni.
Ali prečasni Metropolita
Je l’ Vas se nekaj slobodno pita?
Gde ste vi dragi Prečasni mili
Tak dugo bili?
Već četrdeset i prvo leto
Mogli ste zdignut ovakvo veto
Zakaj ni bilo dani baš vuti
Vašega glasa Prečasni čuti?
Makar su v oni krvavi dani
Srbi kak janjci nedužni klani
Da ih se tuklo, klalo i peklo
Hitalo v Savu – v logore vleklo.
Kad pravoslavni su svečeniki
Trpeli jakše neg mučeniki
I mnogi platili zvajne su glavom
V Beograd mrtav poslan je Savom.
Znali in vidli onda ste se to
Al niste Vaš Vi podigli veto.
Ah Vaša šutnja puno je kriva
Kaj mnoga srpska glava ni živa,
Kaj mnoge Srbe grobek sad skriva.
Je l’ se prečasni Metropolita
Slobodno jošće nekaj Vas pita?
Kak to da Penić črlenog pasa
Ustaše slavil iz sega glasa?
A Šarić se je v Bosni raspeval
Dok Gutić srpsku krv je proleval?
Dok isti rekel famozni Gutić:
”Srbov poželel drum bu i putić
Al Srbov ne bu više tu najti
Vništili bumo sve ih mi kajti.”
Kak to da mnogi z Vašega klera
Ustaški posel na velko tera?
Em logorniki – prem to ne patri –
Vaši su mnogi popi i fratri.
„Ljubav“ to za njih pojam je temni
Njihov je moto: „Za dom smo spremni.
Van z Srbi, mesta ni njima,
Tu živet more kaj Papu štima
I onaj kaj se Alahu klanja,
A kaj je srpsko sve se preganja.“
Sve ste Vi ovo Prečasni znali,
Ali protesta niste Vi dali.
I kad su srpski rušeni hrami
– O čem ste mamce doznali sami –
Prem saka cirkva mesto je sveto
Vi niste onda zdigli svoj veto.
Ah Vaša šutnja puno je kriva
Kaj mnoga srpska glava ni živa,
Kaj mnoge Srbe grobek sad skriva.
Morate znati, svet se je čudil
Kaj Vi to sve skup niste osudil
Kaj s nadbiškupskog Vašega mesta
Vi prvi niste dali protesta.
Sad ste reč rekli – to očevesno-
Samo ste rekli se to prekesno.
Kesno protest ste ovaj Vi zdigel
Kesno je Janko v Kosovu stigel.
Jezeram žrtvih nikaj ne hasni
Kaj protestiral sad ste Prečasni.
Nemre protest taj život da vrne
Srbom kaj rake skrivaju črne.
Nemre on deci da z grobne tame
Vubite vrne tate i mame..
Nemre protest taj z rake da skopa
Nit jednog mrtvog srpskoga popa.
Taj bi protest se mogel prijeti
Da je on zrečen pred dvimi leti
Tak tu vu srce nikog ne dira
Nadbiskup kasno če protestira,
Ar njegva šutnja puno je kriva
Kaj mnoga srpska glava ni živa
Kaj mnoge Srbe grobek sad skriva.
Spuknuvši sad tu govorancu
Vi ste zameril sad se Makancu.
Gospon minister članek napisal
Pa Vas Prečasni, hudo tam zbrisal.
Alzo ste kesno s vetom se javil
Kesno ste točnu vagu nabavil
Dok Srbi išli put su svoj križni
Mislili niste da su Vam bližni.
I da i oni veruju v Krista
Sveta im Djeva Marija čista
A s hramov da im sveti križ blista
Da svetog križa delaju znamen
Sve ste to zabil Prečasni. Amen.
Na Vaš se veto saki nasmeši:
Ar kasno it je popoldan k meši …
Čitaocima nekajkavcima možda će poslužiti tumačenje manje razumljivih riječi i izraza:
gviht=uteg; konta=mušterija; štimajne=poštovanje; štimat=cijeniti; patri=pripada mu, dolikuje; dani vuti=u te dana; zvajne=zvanje; najti=naći; očevesno=očito, izvjesno; jezero=tisuća; vubiti=ubijeni; prijeti=primiti; spuknuti=izvaditi. – Kasno it je popoldan k meši: poslovica koja je vrijedila do potkraj 50-ih godina: Kasno je popodne ići na misu.
Milan Dobrovoljac je do II.svj.rata pisao u Koprivama kao “Žmigavec”; za vrijeme rata je ušutkan. Umro je 1966. Ima njegova pjesmica iz 1938, “Neznanki Zagrepčanki” na račun dame koja je napala Židova što je prigovorio dami koja je pustila u bazen svoga psa. Odvratila mu je: “Ako se Židovi kupaju s nama, mogu i psi.” Žmigavec:
I če još misli ta dama fina / Da Židov je isto kaj i živina, / More ta dama biti kršćanka / Ali joj lubav kršćanska manka. / Ona još navuk Kristov ne sfaća! / Da su svi ljudi med sobom braća! / Z Bogom je svaki čovek vam zvezan / Bil on pokrščen ili obrezan.